NaslovnaIz medijaBIA ignoriše zakone
nedelja, 16 septembar 2007 09:23
Štampa PDF

Izvor: Blic

Intervju - Rodoljub Šabić

Zašto ne znamo koliko je ljudi služba prisluškivala i kolika je plata direktora treba pitati njih, ali i Vladu koja to toleriše.

U Srbiji se mnogi boje javnosti, a  u godišnjem izveštaju koji sam podneo Narodnoj skupštini ukazao sam na primere organa vlasti koji imaju posebne probleme u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Izdvojio sam BIA, kao organ koji potpuno ignoriše sve obaveze koje po zakonu ima - kaže u razgovoru za "Blic" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.  

- BIA ne izvršava ni one najbenignije obaveze, kao što su podnošenje Izveštaja o primeni zakona i objavljivanje Informatora, koje izvršavaju daleko viši organi - Skupština, Vlada, predsednik Republike ili Vrhovni sud.

- Hoćemo li ikada saznati koliko je ljudi BIA prisluškivala i kolika je plata Radeta Bulatovića?

Odavno sam doneo rešenje da se podatak o broju prisluškivanih učini dostupnim javnosti. I Vrhovni sud je odavno, kao nedopuštenu odbacio tužbu BIA protiv tog rešenja. Zašto BIA ne postupa po rešenju po kome je bila dužna da postupi još pre podnošenja tužbe, to treba pitati njih ili Vladu koja to toleriše. Možda je zanimljivo da je nešto posle, i u Crnoj Gori otvoreno isto pitanje i da se odluka srpskog Poverenika, pominjala kao presedan. Tamo je javnost dobila informacije o broju prisluškivanih, pa čak i o broju zaposlenih u njihovoj ANB. Nisam primetio neke tragične posledice po bezbednost Crne Gore.

Plata šefa BIA je verujem, manja od mnogih koje su javno poznate, a u svakom slučaju ništa ne može biti ugroženo zato što bi poreski obveznici, koji tu platu inače obezbeđuju, saznali kolika je. Verujem da će javnost uskoro dobiti i ove informacije.

- Kakve bi sankcije trebalo da snosi ministar Velimir Ilić i cela Vlada zbog prikrivanja informacija iz ugovora o koncesiji za autoput?

Zakon ne predviđa prekršajne sankcije za Vladu i ministre. One mogu biti eventualno političke. Ali, ne mislim da je u ovom slučaju pitanje sankcija najbitnije. Mnogo je bitnije da učinimo nespornim da Vlada, koja je inače i bila predlagač, za naše prilike vrlo liberalnog zakona o slobodnom pristupu informacijama, mora da prednjači pozitivnim primerom. Ako nije tako, teško da zakon može da da željene rezultate.

- U kojim situacijama je primerena tajnost vladinih ugovora?

Za razliku od ogromne većine evropskih zemalja mi nemamo zakon o klasifikaciji podataka. U takvoj situaciji otvorena su vrata za proizvoljno ograničavanje slobode pristupa informacijama, uključujući i mogućnosti da se "tajnom" pokrivaju i potpuno nelegitimni interesi. Mislim da Vlada planira da ovaj problem reši na odgovarajući način, donošenjem Zakona o klasifikaciji podataka, i ako tako bude, biće mnogo manje problema.

- Ko je sve od državnih organa i ministara podneo tužbu protiv Vaših rešenja i kakav je epilog?

Do sada je protiv odluka poverenika Vrhovnom sudu podneto 54 tužbe. Nešto manje od pola podneli su organi vlasti sa različitih nivoa. Sa republičkog nivoa to su bili BIA, MUP, Ministarstvo za infrastrukturu, NIS, Putevi Srbije, JAT...

Vrhovni sud je do sada okončao postupak u oko 30 slučajeva i u svim su tužbe bile ili odbijene ili odbačene. Vrhovni sud je odbacio i poslednju tužbu Ministarstva za infrastrukturu podnetu zbog mog rešenja o ugovoru o koncesiji.

- Imate li Vi bilo kakve mehanizme da obezbedite potpuno sprovođenje Zakona o dostupnosti informacija?

Poverenik nema ni faktičke ni pravne mogućnosti da sam obezbedi sprovođenje zakona. Dva važna mehanizma za sprovođenje zakona nalaze se u rukama izvršne vlasti i na žalost za sada ne funkcionišu. Nadležno ministarstvo Vlade Srbije (za kulturu i informisanje) trebalo bi pred prekršajnim organima da pokreće postupke protiv onih koji krše zakon. Dve godine ono to nije činilo i tek pet, šest meseci unazad, posle mojih upornih nastojanja počelo je da podnosi prve prekršajne prijave pa su izrečene i prve kazne. Međutim, funkcionisanje mehanizma odgovornosti još uvek je daleko ispod potrebnog nivoa.

Drugi mehanizam se odnosi na izvršenja odluka Poverenika. Po zakonu, u slučaju potrebe izvršenje obezbeđuje Vlada Srbije. Zabrinjava to što u nekoliko desetina slučajeva kada su građani, novinari, mediji ili drugi, od Vlade tražili da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, Vlada to još ni jednom nije učinila.

- Zašto se na prepreke u dobijanju informacija najčešće nailazi kada se pita za trošenje novca, da li se tako pokušava prikriti korupcija?

Razlozi su različiti,  ali u svakom slučaju korupcija kod nas jeste velika. Na poslednjem Indeksu percepcije korupcije u svetu bili smo na 90-92 mestu sa Gabonom i Surinamom, sa ocenom 3.0 koja govori o korupciji koja je sistemski problem. To moramo promeniti, a javnost rada onih koji raspolažu javnim novcem i dobrima može tome dati veliki doprinos.

Antrfile : Rešeno 2.800 predmeta

- Koliko ste predmeta do sada rešili?

Od 3.500 predmeta rešeno je oko 2.800. To je ogroman posao za službu u kojoj je umesto predviđenih 21, radilo šestoro ljudi, a računajući i mene, samo četiri  pravnika.

Bilo je i pretnji

- Jeste li imali pritiske vlasti, pozive ministara ili nekog drugog, molbe da nešto uradite ovako ili onako? Ako jeste, kada i zbog čega?

Moj posao podrazumeva suočavanje sa određenim neprijatnostima. Shodno tome bilo je pokušaja uznemiravanja, zastrašivanja, pretnji. Uvek su bili anonimni i ne bi bilo korektno, bez obzira na neke sumnje koje imam, u odsustvu pouzdanih dokaza vezivati ih za konkretne ljude ili događaje. Nikada mi se ministar ili neki još viši funkcioner nije obraćao pokušavajući da izdejstvuje da donesem određeno rešenje.

model-zakona-baner-lat

Statistika

  • Zbirni mesečni statistički podaci iz oblasti dostupnosti informacija i zaštite podataka o ličnosti

    na dan 30.11.2014.

    U PROCEDURI: 3.640

    OBRAĐENO: 30.853

    Opširnije...

centralni-registar-baner-lat


get_adobe_reader

ADRESAR

CENTRALNI REGISTAR

KONTAKT

Adrese najviših republičkih organa i pojedinih nevladinih organizacija. O Centralnom registru
Pretraga Centralnоg Registra

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Bulevar kralja Aleksandra 15, Beograd 11000
Tel: +381 11 3408 900    Fax: +381 11 3343 379
Email: оffice@poverenik.rs