Izvor: Danas

Broj žalbi protiv republičkih organa je bar dvostruko veći nego protiv lokalnih, kada je reč o oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Mnogo više problema ima na državnom nego na lokalnom nivou.

Međutim, činjenica je da je i količina interesantnih informacija kojima raspolažu republički organi mnogo veća, pa je veći i broj zahteva za pristup njima - ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Šabić je, inače, nedavno reizabran na još jedan sedmogodišnji mandat poverenika.

Kako ocenjujete stanje u oblasti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u poslednjih sedam godina u Srbiji? Koliki je napredak?

- Ocenjujem ga kao neuporedivo bolje nego pre sedam godina, ali istovremeno i kao nedovoljno dobro. Napredak je evidentan, po oceni posmatrača iz EU, SE ili OEBS-a i po rezultatima monitoringa nezavisnih eksperata, u regionalnim okvirima napravili smo verovatno najveći napredak. Međutim, dostignuti nivo transparentnosti još nije u skladu sa potrebama dalje demokratizacije društva, a pogotovo sa potrebama borbe protiv korupcije.

Građani se masovno žale

Marija Maleš

Kako se predizborna kampanja zahuktava, povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću stiže sve više žalbi građana na aktiviste političkih stranaka koji ih u kampanji od vrata do vrata posećuju u stanovima i dovode u neprijatnu situaciju, posebno ih uznemirujući činjenicom da raspolažu njihovim kompletnim ličnim podacima.

Izvor: Politika 

Javnost treba da zna kako se priprema dokument od čijeg obima zavisi život hiljada ljudi, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Minimum minimuma je da javnosti budu poznati ciljevi i kriterijumi rebalansa budžeta. Ovim rečima je za „Politiku” poverenik Rodoljub Šabić komentarisao način na koji se prekraja državna kasa. Taj proces, kako reče, mora da bude neuporedivo javniji.

– Dakle, ako je cilj smanjenje deficita budžeta, što je potpuno legitimno, treba unapred da znamo kako se planira ostvarenje tog cilja. Da li linearnim umanjenjem ili po nekim drugim kriterijumima. Kao i ko, zašto i koliko treba da smanjuje potrošnju. A to je potpuno nepoznato i ostaje utisak da se rebalans zasniva na „ideji” da oni koji su već štedeli treba da štede još više, a oni koji nisu i ne moraju – kritičan je Šabić.

Izvor: "Blic"

Veliki deo problema u vezi sa sprovođenjem antikorupcijskih zakona poput Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, je posledica činjenice da se kaznene odredbe ovih zakona primenjuju veoma slabo ili uopšte ne primenjuju čak i u slučajevima drastičnog kršenja zakona.

Uz odsustvo ovlašćenja nezavisnih organa nadležnih za sprovođenje ovih zakona da sami pokreću prekršajne postupke (što je u nadležnosti nekih ministarstava) jedan od glavnih razloga takvog stanja je veoma brzo nastupanje zastarelosti.

Izvor: "Politika"

Aktuelni „Predlog Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku pordšku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama” povod je za reprizu „gužve“ koju je u leto 2010 izazvao Predlog zakona o elektronskim komunikacijama.

Tada su na predlog zakona, podnetog na brzinu i bez ikakve javne rasprave, reagovali Poverenik za informacije i Zaštitnik građana, i široka, pre svega, stručna javnost. Ipak, zakon je, uz određena pobošljanja ali i brojne nedostatke, usvojen. Predsednik Republike je tada, potpisujući zakon, izjavio da zbog "stvaranja baze podataka o elektronskim komunikacijama građana, koja će biti dostupna organima bezbednosti i unutrašnjih poslova bez odluke suda” on “deli zabrinutost sa nezavisnim državnim organima, zaštitnikom građana i poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti”, te da je zbog toga, “posle donošenja ovog zakona, više nego opravdano preispitati i unaprediti odgovarajuće delove našeg pravnog sistema, kako bi se osigurala ravnoteža između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava.”

Izvor: "Danas"

U Srbiji ne postoji sistemska zaštita uzbunjivača na korupciju

tragom

Beograd - Uzbunjivači, odnosno ljudi koji prijave slučajeve korupcije, u Srbiji ne uživaju zaštitu, već često bivaju kažnjavani, otpuštani sa posla i maltretirani samo zbog toga što su u svom preduzeću prijavili teške oblike malverzacija.

Za samo godinu dana, otkako postoji portal www.pistaljka.rs, na kojem građani uz zaštitu identiteta mogu da prijave korupciju, podneto je više od 800 prijava iz svih krajeva zemlje.

Marijana Milosavljević, novinarka ovog portala, kaže za Danas da se građani najčešće žale i prijavljuju korupciju u zdravstvu i školstvu.

Izvor: "Politika"

Mogućnost da službe bezbednosti, po proceni koja ne podleže oceni suda, pristupaju podacima, predstavlja odstupanje od ustava

Presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, jednostavnije rečeno listinga telefonskih razgovora, službe bezbednosti bi mogle obavljati i bez odluke suda ako se usvoji predlog novog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. Pojedine odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja, upozorava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je juče svoje mišljenje o pravilniku prosledio i Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, zaduženom za ovu oblast.

Izvor: "Blic"

Nedavno je, u Narodnoj skupštini, na skupu posvećenom pitanjima restitucije odgovarajući na proteste prisutnih zbog manjka transparentnosti u postupanju vlasti u vezi sa restitucijom predstavnik Vlade, potpredsednik Đelić uz ostalo rekao: „Prošlo je vreme kada Vam je trebao Rodoljub Šabić, sve podatke stavićemo na Internet“.

Ovo „prošlo je vreme“ nisam shvatio zlonamerno, naprotiv. Već dugo se bavim rešavanjem brojnih žalbi u vezi sa pristupom informacijama o restituciji, do kojih se, na žalost, najčešće dolazi tek nakon intervencija Poverenika za informacije. Prestanak potrebe za takvim i tolikim angažmanom bi me, razume se, obradovao.

Izvor: "Blic"

Pre neki dan sreo sam se sa Tomasom Hamarbergom Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope (SE). I ovaj razgovor sa njim, kao i svi raniji, budući da je Hamarberg izuzetno zanimljiva ličnost, u svetskim relacijama afirmisan borac za ljudska prava, dobronamaran i vrlo kulturan sagovornik, bio je prijatan.

Izvor: "Blic"

U Srbiji nikada niko nije kažnjen zbog nezakonite obrade tuđih podataka o ličnosti. Ovaj podatak je i u međunarodnim okvirima zaista raritetan, pa nije slučajno da je poslužio i kao povod za jednu ironičnu akademsku šalu (prof. Vlada Vodinelić) – „kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, „statistika“ potvrđuje da Srbija, bez konkurencije, stoji najbolje. Jer da je bilo razloga, bar neko bi morao biti kažnjen.“