Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је доцња у обезбеђењу претпоставки за реални почетак примене Закона о заштити података о личности забрињавајући. Повереник сматра да ће то вероватно резултирати штетним последицама по остваривање неких приоритетних спољно-политичких циљева, као што су статус кандидата за чланство у ЕУ и либерализација визног режима, тзв. „бели Шенген" и што је још важније и по заштиту и остваривање Уставом и законом зајамчених права грађана, те да је крајње време да се анализира допринос који у остваривању циљева дају различити субјекти и отвори питање одговорности за пропусте, нерационално коришћење ресурса и неизвршавање обавеза. С тим у вези Повереник је изјавио и следеће:
„У контексту остваривања поменутих циљева наш задатак је био да усвојимо потребно законодавство о заштити личних података и да спроведемо њихове одредбе укључујући успостављање независног надзорног органа за заштиту података.
Нов Закон о заштити података о личности Народна Скупштина је донела још пре 3 месеца. Нажалост, и поред упозорења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Омбудсмана у текст Закона унете су и одредбе о ограничавању неопходних овлашћења надзорног органа које са становишта афирмисаних стандарда у ЕУ, нису у складу са неопходном независном позицијом тог органа, односно могућношћу да обезбеђује стварну заштиту података о личности. Било би јако добро да се што пре ови недостаци елиминишу а што би се могло учинити, ако не изменама и допунама тек усвојеног Закона о заштити података о личности, оно приликом усвајања Закона о класификацији тајних података који би и независно од тога требало донети што пре.
Што се тиче успостављања независног надзорног органа, за три месеца откад је Закон усвојен и предвиђено да ту улогу преузме Повереник за информације од јавног значаја, учињено је веома мало. Заправо, да Повереник није припремио нова акта о организацији Службе и да Народна Скупштина није, за услове свог деловања, заиста врло брзо дала сагласност на иста, могло би се рећи да није учињено готово ништа.
Иако сам на то указивао још у време предлагања Закона, пре више од пола године, проблем неадекватног простора за рад Службе остао је идентичан, а чак и ако коначно дође до дуго наговештаваног релативног побољшања тих услова, извесно је да ће они и даље остати знатно испод реалних потреба. У сваком случају, у овом тренутку Повереник ради са 10 пута мањим бројем сарадника од предвиђеног броја.
С тим у вези, сасвим је извесно да ће због ригидног, бирократског приступа планирања буџетских средстава бити проблема и око обезбеђивања средстава за ангажовање макар и мало већег броја сарадника. Актуелни ставови Министарства финансија по том питању потпуно игноришу стварне потребе и с тим у вези кадровске процене Повереника, и чињеницу да је на исте сагласност дала Народна Скупштина.
Непосредно предстоје посете монитора Европске комисије. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, без обзира на поменуте проблеме, настоји и настојаће да, у сарадњи са субјектима као што су УНДП, ОЕБС, уради оно што може да би им се могли презентирати и одређени резултати. Већ су започете активности на изради Водича кроз нови закон, подигнут је и нови wеб сајт чија ће садржина у циљу едукације и бољег истваривања права бити константно унапређивана. Започет је и рад на припреми елемената за израду стратегије за инплементацију новог закона чије ћу усвајање предложити Влади Србије. Претпостављам да ће монитори ЕУ на прави начин ценити ове напоре али је ипак велико питање у којој мери они могу поправити њихову оцену о нашем напредовању на плану заштите података о личности.
Подсећам да је, нажалост у Извештају Европске комисије о напретку за 2008. годину дата оцена да нисмо довољно напредовали. Мислим да је неопходно да учинимо све што можемо да би ту оцену поправили. Имам осећај да многи који су за то одговорни не чине не само све што могу, него чак ни оно што би морали."