utorak, 24 mart 2015 08:44

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom više prijava građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti učenika i drugih lica u postupku dodele besplatnih udžbenika, izvršio nadzor nad sprovođenjem i izvršavanajem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sprovedenim nadzorom utvrđeno je da Ministarstvo samo ne pribavlja odnosno ne obrađuje podatke o ličnosti, odnosno da se Ministarstvu povodom ovog projekta ne dostavlja dokumentacija koja sadrži podatke o ličnosti već samo depersonalizovani sumarni, statistički podaci. Ali, nadzorom je utvrđeno da podatke o ličnosti pribavljaju i obrađuju osnovne škole (oko 1.200) koristeći za to obrazac koji su dostavili roditeljima sa zahtevom da ga popune, a koji obrazac je, pod nazivom "Projekat besplatni udžbenici - prijavni obrazac", osnovnim školama dostavilo Ministarstvo. Popunjavanje obrasca podrazumeva pribavaljanje nekih podataka o ličnosti čija obrada, po vrsti i načinu, s obzirom na svrhu i osnov obrade, nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. To se pre svega odnosi na pribavljanje fotokopija određenih dokumenata. Primera radi, "utvrđivanje identiteta" nikako ne podrazumeva pribavljanje i zadržavanje fotokopije lične karte. Takođe, pribavljanjem fotokopije zdravstvene knjižice obrađuju se podaci (uključujući i LBO) koji se vode u matičnoj evidenciji RFZO, a čija je obrada dozvoljena samo za potrebe zdravstvenog osiguranja. Isto važi i za pribavljanje "medicinske dokumentacije" o bolesti člana porodice.

Poverenik je u pismu upućenom ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ukazao da je neophodno da Ministarstvo što pre obavesti sve osnovne škole kojima je već dostavilo predmetni obrazac da odmah obustave dalje prikupljanje podataka čija obrada nije u skladu sa zakonom.

 

 
četvrtak, 19 mart 2015 09:01

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se veći broj novinara sa pitanjima, odnosno molbama za objašnjenje u vezi sa saopštenjem Ministarstva odbrane o radu Komisije za utvrđivanje odgovornosti za tragediju helikoptera, kao i u vezi sa nalazom same Komisije.

Povereniku za informacije nije poznata sadržina nalaza Komisije. Poverenik nije imao uvid u sadržinu nalaza za šta uostalom i nije bilo razloga, budući da uvid u konkretne dokumente vrši onda kada povodom njih vodi postupke po žalbama.

Čak i da je imao uvid u sadržinu nalaza Komisije Poverenik je u ovoj fazi ne bi komentarisao, budući da postoji mogućnost da mu se u dogledno vreme žalbom obrati neko od medija, novinara, NVO, građana itd., pa bi takvo komentarisanje neko eventualno mogao oceniti kao prejudiciranje.

Poverenik međutim mora da podseti na neke relevantne pravne činjenice. Pravo javnosti da zna, dakle pravo na pristup informacijama o radu organa vlasti zajamčeno je Ustavom Republike Srbije. To pravo ostvaruje se na način utvrđen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome je izričito predviđeno (čl. 8): "Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu." Zakon, razume se, predviđa i okolnosti u kojima ostvarivanje prava javnosti može da bude ograničeno, ali je to ograničavanje opravdano i pravno moguće isključivo pod uslovima utvrđenim zakonom. Pravo javnosti da zna ne može se ograničavati nikakvim podzakonskim aktima. S tim u vezi pravno je neodrživo pozivanje na "Uputstvo o klasifikovanju, izveštavanju, evidenciji i analizi vanrednih događaja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije", kao na bilo kakav osnov za ograničavanje prava utvrđenih i uređenih zakonom.

 

 

 
utorak, 17 mart 2015 11:51

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić primio je danas komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Muižnieksa i njegove saradnike. U dužem razgovoru poverenik je komesara Saveta Evrope informisao o razvoju i rezultatima institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i stanju u oblasti slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti.

Komesar Saveta Evrope ispoljio je interesovanje za obim aktivnosti i visok stepen efikasnosti intervencija Poverenika. Pored toga, pokazao je posebno interesovanje za nekoliko tema kao što su proces povlačenja države iz vlasničkih struktura medija i transparentnost učešća države na medijskom tržištu, probleme u pristupu medija i javnosti uopšte informacijama od značaja za otkrivanje i gonjenje ratnih zločina, te normativnu (ne)uređenost oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope naglasio je da će problemi zaštite podataka o ličnosti izvesno i u Srbiji morati da postanu veoma aktuelna tema.

 
četvrtak, 12 mart 2015 10:23

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je ministarski građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pismo u kome ukazuje na nužnost i inicira da se izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru što pre otklone uočeni problemi u vezi sa zaštitom i obradom podataka o ličnosti u katastru.

Poverenik je prethodno sproveo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Republičkom geodetskom zavodu i potom ukazao Zavodu na nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti, odnosno na to da se brojni podaci o ličnosti imaoca prava čine dostupnim trećim licima bez valjanog pravnog osnova i bez vođenja računa o svrsishodnosti i srazmernosti.

Prema Ustavu RS i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakon ili pristanak lica o čijim podacima se radi. I Odlukom Ustavnog suda Srbije I Uz br. 41/2010 od 06.07.2012. godine, donetoj u postupku koji je još pre nekoliko godina pokrenuo Poverenik, potvrđeno je da se samo zakonom, a ne i podzakonskim aktom, može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje ličnih podataka.

Međutim, u našoj praksi funkcionisanje katastra nepokretnosti, uključujući i izdavanje podataka iz katastra, zasniva se praktično na odredbama Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, znači podzakonskog akta, i to akta donetog još 1999. godine, desetak godina pre donošenja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o državnom premeru i katastru.

Poverenik, ne dovodeći u pitanje, već naprotiv, podržavajući značaj načela javnosti, pouzdanja i pravne sigurnosti, koja Zakon o državnom premeru i katastru treba da obezbeđuje, smatra očiglednim da se njihovo ostvarivanje ne može i ne sme "obezbeđivati" primenom navedenog Pravilnika. Potreba poštovanja Ustava i ostvarivanje i zaštite Ustavom i zakonom zajamčenih prava građana nalaže da se postojeća pravna regulativa u oblasti katastra nepokretnosti uskladi sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To je potrebno uraditi što pre odgovarajućim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Pri tome se podrazumeva da se prilikom zakonskog propisivanja svrhe i načina obrade, odnosno vrste i obima podataka o ličnosti imaoca prava, odnosno mogućnosti njihovog činjenja dostupnim trećim licima (dokazivanje pravnog interesa lica), mora voditi računa o načelima iz člana 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a posebno o svrsishodnosti i srazmernosti obrade podataka o ličnosti.

 
petak, 06 mart 2015 09:47

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je odnos nadležnih organa prema problemu odgovornosti za kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) neadekvatan i da je zapravo stimulativan za prekršioce zakona.

Posebno nije dobro da se pitanje odgovornosti za kršenje zakona od strane nadležnih "gura pod tepih", minimizira i u javnosti o njemu stvara pogrešna slika.

Poverenik ocenjuje da bi za realno sagledavanje odnosa države prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti bilo korisno i veoma ilustrativno da Ministarstvo pravde ili drugi nadležni organi objave npr. podatke o tome koliko lica je za šest godina, koliko je ZZPL u primeni, pravnosnažno osuđeno za krivično delo iz člana 146. KZ-a ili neko drugo krivično delo u vezi sa nezakonitom obradom podataka o ličnosti, odnosno da li je uopšte neko osuđen. Ne samo da je primere odgovornosti teško, gotovo nemoguće pronaći, nego su s tim u vezi, uznemiravajuće nedavne izjave pojedinih predstavnika pojedinih tužilaštava o "nemogućnosti" da se neke krivične prijave "pronađu u elektronskoj bazi" jer ukazuju na mogućnost nestanka, gubitka predmeta, što se izvesno nikako ne bi smelo događati. Kako god bilo, objavljivanje relevantnih podataka bi sigurno potvrdilo veliki raskorak između "kaznene politike" i potreba i realnog stanja koje je opterećeno mnoštvom problema i ozbiljnih, teških povreda zakona i prava na zaštitu podataka o ličnosti, uključujući i kompromitacije ogromnih baza ličnih podataka koje su bile pod kontrolom državnih organa.

Zabrinjavajuće je da i u oblasti slobode pristupa informacijama nadležno ministarstvo, sada Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja s praksom koju je tri godine upražnjavalo Ministarstvo pravde praktično uopšte ne pokrećući prekršajne postupke protiv prekršilaca zakona.

S tim u vezi posebno je neumesno da takvu praksu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objašnjava "razlikama u tumačenju zakona". Jasne i nedvosmislene odredbe članova 46, 47 i 48 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima su utvrđeni kažnjivi prekršaji isključuju mogućnost različitog tumačenja i Ministarstvo, po zakonu nadležno za sprovođenje nadzora ima, u okviru funkcije obavezu da pokreće prekršajne postupke protiv onih koji prekršaje čine. Iz godine u godinu počine se hiljade prekršaja, a o stotinama njih, onih najdrastičnijh, najflagrantnijih slučajeva (u kojima je najčešće počinjeno po nekoliko prekršaja), iako to nije obaveza Poverenika, on je obaveštavao nadležno ministarstvo. I kad u poslednjih 10 meseci (koliko je ono nadležno) Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Poverenik dostavi 271 takav predmet, a Ministarstvo pokrene samo 4 postupka, toj činjenici je svaki komentar suvišan.

 

 

model-zakona-baner-lat

Statistika

  • Zbirni mesečni statistički podaci iz oblasti dostupnosti informacijama i zaštite podataka oličnosti

    na dan 27.2.2015.

    U PROCEDURI: 3.843

    OBRAĐENO: 32.708

    Opširnije...

centralni-registar-baner-lat

ADRESAR

CENTRALNI REGISTAR

KONTAKT

Adrese najviših republičkih organa i pojedinih nevladinih organizacija. O Centralnom registru
Pretraga Centralnоg Registra

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Bulevar kralja Aleksandra 15, Beograd 11000
Tel: +381 11 3408 900    Fax: +381 11 3343 379
Email: оffice@poverenik.rs