Извор: "Блиц"
Када је, децембра 2004. године, изабран на функцију повереника за информације од јавног значаја Републике Србије, Родољуб Шабић није имао ни канцеларију ни сараднике нити средства за рад.
Остаће забележено да је сопственим новцем платио израду печата Повереништва и све до јула 2005. се сналазио како је знао и умео. Тада је на располагање добио канцеларије и пет сарадника и с тим бројним стањем је радио све до половине 2009. године.
Данас у тиму има тридесетак људи иако је актом о организацији предвиђено да има 69 сарадника. Упркос свему, на јучерашњи дан се његова канцеларија могла похвалити са 10.259 обрађених захтева, 1.816 захтева у процедури, а само у априлу је примљено 429 предмета.
„Да ниједан случај више не узмемо, имали бисмо посла до краја године”, каже Шабић, који је ових дана озбиљно уздрмао јавност откривајући аферу војвођанског секретаријата за образовање, који је страној фирми обезбедио вишемилионски вредан али и осетљив посао контроле школске базе података о ученицима, родитељима и наставном особљу. Повереник је наложио Покрајинском секретаријату за образовање и фирми која је посао добила да све стопирају и да у року од 10 дана из те базе избришу прикупљене податке за више од 200.000 особа.
Седам година мукотрпног рада и борбе с ветрењачама је требало да Шабићева функција и реч добију на тежини и да се сама држава, која је ово тело основала, уозбиљи. Јер однос који су државни органи имали према Повереништву на почецима његовог рада јасно је показивао праву намеру оснивања: хајде да на папиру поштујемо још једну европску процедуру, а информације ћемо давати кад ми будемо хтели.
И вероватно би то тако и остало да Родољуб Шабић није озбиљно схватио свој посао и почео да, у име грађана и јавности, поставља незгодна питања и тражи одговоре. У том смислу тешко је наћи још неког коме толико приличи награда Витез позива, која му је додељена пре две године.
„Просто је несхватљиво шта је све третирано као тајна и шта се све ускраћује људима и организацијама. Догађа се и да државни органи једни другима ускраћују инфиормације”, изјавиће говорећи о ономе са чим се све сретао у овом послу. Међутим, осим прозаичних ствари до којих је немогуће допрети због чисте бирократске инертности и глупости, Шабић је улазио у озбиљније клинчеве трагајући за информацијама за које су њихови власници имали дебеле разлоге да их сакрију.
На чистац је изгонио плате функционера у јавним предузећима, друмску мафију, терао институте „Торлак” и „Батут” да изнесу истину о куповини вакцина против свињског грипа, проверавао да ли БИА бирала тужиоце и судије, њему су се обраћали и за вилу бившег гувернера Радована Јелашића и за место Дражиног гроба, а морао је да реагује и када је, ономад, неки полицијски воајер неприличне снимке двоје младих људи који су се занели у љубави код Београдске арене поставио на интернет.
Након што је, у јануару 2009. године, на снагу ступио и Закон о заштити података о личности и пошто су ти послови прикључени Шабићу, он је постао човек с најдужим називом функције у Србији - повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. У том новом домену посла за протекле две године обрадио је око 270 случајева кршења обраде и коришћења података о личности и права на приватност.
Сваки грађанин који сумња или сматра да му је повређена приватност може да тражи заштиту повереника и да буде сигуран како његова притужба неће остати само бирократска службена белешка у каквом регистратору.
Покушавали су и да га дискредитују ( последњи пут писањем да је у Повереништво примио човека који је „пустио Багзија из затвора”), понекад је морао да истрпи увреде, али ће рећи да „озбиљних претњи, ипак, није било!”
Шабић је по образовању правник, по професионалном опредељењу адвокат, а прва искуства стицао је у канцеларији чувеног београдског адвоката Филоте Филе. Био је и народни посланик, потпредседник Народне скупштине Републике Србије, као и министар за државну управу и локалну самоуправу у влади Зорана Ђинђића, док ће из владе Зорана Живковића отићи незадовољан реакцијом владе на афере које су је пратиле.
Принципијелност је показао и када је изабран на место повереника за информације од јавног значаја: тада је, подносећи оставку на све страначке функције, напустио Социјалдемократску партију, чији је био члан и више није приступао ниједној странци.
Крајем прошле године је демонстрирао и домаћински однос према новцу који му је из буџета стављен на располагање, а који због недостатка предвиђеног кадра није успео да потроши. Он је надлежном министру ставио на располагање 50 милиона динара за санирање последица земљотреса у Краљеву.
Родољуб Шабић је рођен 1955. године у Дервенти, ожењен је и има сина.