Извор: "Блиц"
гост коментатор
Родољуб Шабић повереник за информације
Ових дана медији су писали о томе да ни један од поступака покренутих против политичких странака због кршења законске обавезе да доставе извештај о финансирању, није окончан, да су многи поступци застарели, а да ће се, сва је прилика, то догодити и са осталим. Та „вест“ јесте ружна али, заправо, није ни мало изненађујућа, будући да се свакодневно суочавамо са непокретањем или застаревањем мноштва случајева за кршење обавеза од стране људи из „власти“.
Зато мислим да једна иницијатива коју је недавно поднела Транспарентност Србија, није привукла пажњу какву заслужује. Њом се, у најкраћим цртама, тражи продужење рока застарелости за покретање и вођење прекршајног поступка. Иницијатива је добра и свакако је треба прихватити. Међу разлоге због којих изостаје одговорност „моћних“, поред преоптерећености прекршајних органа, неспремности за упуштање у рад на тим „деликатним“ предметима и сл., сигурно спадају и кратки рокови у којима наступа застарелост.
Закон о прекршајима предвиђа да се поступак не може покренути ако протекне једна година од када је прекршај учињен. Додуше, оставља могућност да се у областима царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, промета роба и услуга и јавних прихода посебним законима рок може продужити до 5 година. С тим у вези, индикативно је, да је могућност за продужење рока за прекршајно гоњење резервисана за прекршаје које углавном чине „обични“ грађани, а да нема могућности да се рок продужи и за прекршаје из области борбе против корупције, слободе приступа информацијама, јавних набавки, финансирања политичких странака и сл., које углавном чине људи из „власти“.
Продужењем рока застарелости и у овим областима не би само повећали шансе да прекршиоци закона сносе заслужене консеквенце него и отклонили једну очигледну нелогичност. Јер, ако институт застарелости уопште треба да неком пружи шансу да избегне одговорност за кршење закона, зар није логичније да то буде „обичан“ грађанин, а не „власт“?