Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности oкончао је писмену фазу поступка надзора над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности према операторима који пружају услуге „приступа широкопојасној мрежи", односно приступа Интернету физичким лицима.
Писмени надзор је спроведен достављањем операторима типских упитника на које су били дужни да одговоре и да као потврду датих одговора у прилогу доставе одговарајућа документа.
Од 184 оператора према којима је спроведен поступак, на питања је одговорило и доставило тражене прилоге њих 162. Против 22 који то нису учинили, као и против још једног броја који су то учинили само формално, а фактички заправо опструирају поступак надзора, биће поднети захтеви за покретање прекршајног поступка.
Повереник оцењује да је како због чињенице да се основано може сумњати у истинитост и тачност одговора датих од стране великог броја оператора, тако и због низа других разлога нужно је да буде спроведен и непосредан надзор у седишту већег броја оператора. Такав надзор ће без обзира на расположиве скромне, неадекватне кадровске ресурсе и бити спроведен.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Уз одређене изузетке достављени одговори могу се оценити као незадовољавајући, веома лоши и забрињавајући.
Делује готово трагикомично и сувишно је коментарисати чињеницу да је више оператора достављало упитнике који су апсолутно идентично попуњени, укључујући и идентичне словне, граматичке и логичке грешке.
И низ других чињеница говоре саме за себе и разлог су за забринутост. Од мноштва њих, илустрације ради, навешћу само неколико:
- чак 92 оператора (57%) наводи да нема евиденцију о уласку и времену боравка лица у просторије у којима се може приступити подацима о комуникацији, а многи и да не располажу засебним просторијама у којима се технички уређаји налазе,
- само 93 оператора (57%) одговорило је да има инсталиране системе за детекцију неовлашћеног приступа, али је то и документовао само један,
- чак 115 оператора (71%) изјављују да за лица која радећи код њих остварују приступ подацима о електронским комуникацијама било у реалном времену било у архиви, нису као услов предвиђени никаква посебна стручна спрема, завршена обука или безбедносни сертификат,
- само 25 оператора (15%) одговорило је да тзв. „задржане податке" чува 12 месеци од дана обављене комуникације, како то и изричито налаже Закон о електронским комуникацијама, сви други су навели дуже или краће рокове.
Наведене и друге чињенице говоре да највећи број оператора не располаже ни адекватном документацијом о приватности и безбедности података о личности, ни дефинисаним процедурама за приступ њима, ни сазнањима о релевантним законским одредбама, што све заједно подразумева велики ризик могуће незаконите обраде података и продора у приватност.