Анализа  обраћања  грађана  и  медија  Поверенику  за  информације  од  јавног  значаја  поред  осталог  показује  присуство  једног  броја  захтева  за  заштиту  права,  односно  жалби  по  којима,  иако  изражавају  оправдан  интерес  јавности,  Повереник,  из  законских  разлога,  не  може  да  поступа.  Тим  поводом  Повереник  Родољуб  Шабић  дао  је  изјаву  следеће  садржине:

„Постоје,  у  основи,  две  групе  таквих  захтева.  За  обе  је  заједничка  ненадлежност  Повереника,  али  у  свему  осталом,  правне  ситуације  које  их  се  тичу  битно  су  различите.         

У  прву  групу  спадају  захтеви  за  заштиту  права,  односно  жалбе  на  поступке  шест  државних  органа,  против  којих  се,  сходно   члану  22  ст.  2  Закона  о  слободном  приступу  информацијама  од  јавног  значаја,  не  може  изјавити  жалба  Поверенику.  Ради  се  о  Народној  Скупштини,  Председнику  Републике,  Влади  Републике,  Уставном  суду,  Врховном  суду  и  Републичком  јавном  тужиоцу.   Међутим,  ово  не  значи  да  се  Закон  не  односи  на  ове  органе,  нити  да  је  искључена  могућност  да  грађани  траже  заштиту  својих  права.  Закон  се  и  на  ове  органе  односи  у  пуном  капацитету,  само  што  се  заштита  права  не  остварује  жалбом  Поверенику,  него  у  управном  спору  пред  Врховним  судом.

Озбиљан  проблем  постоји  у  вези  са  другом  групом  захтева.  Реч  је  о  оним   који  се  тичу  информација  које  су  у  поседу  органа  Државне  заједнице  СЦГ.  Са  становишта  остваривања  права  на  слободан  приступ  информацијама,  овде  је  ситуација  неупоредиво  лошија.  Закон  о  слободном  приступу  информацијама  од  јавног  значаја,  као  републички  закон,  не  односи  се  на  њих.  Дакле,  у  овом  случају,  не  само  да  Повереник  није  надлежан,  него  не  постоји  ниједан  орган  који  је  надлежан  да  штити  право  на  слободан  приступ  информацијама,  нити  постоји  уређен  правни  пут  до  њих.

Потребно  је  променити  такво  стање.  Све  су   чешће  ситуације  у  којима  је  евидентан  појачан  интерес  јавности  за  бројне  информације  настале  у  раду  или  у  вези  са  радом  органа  Државне  заједнице.  Легитимитет  тог  интересовања  је,  у  демократском  друштву,  неспоран.  Зато  је  јако  важно  да  надлежни  органи  Државне  заједнице  СЦГ,  што  пре,  уреде  начин  и  омогуће  остваривање  права  на  приступ  информацијама  којима  они  располажу.