COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION

logo novi


COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION



logo novi

COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE AND PERSONAL DATA PROTECTION

Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом објављивања светског Индекса владавине права процењује да генерално лош пласман Србије на светској листи, најлошији пласман у региону, а поготово конкретне незадовољавајуће оцене представљају веома озбиљно упозорење.

Повереник изражава забринутост да би слика о стању владавине права у нашој земљи којом не можемо бити задовољни, а која је резултат често несхватљивих пропуста и доцњи и одсуства одговорности, могла и додатно бити погоршана услед неких од активности које су актуелне на плану измена Устава, законодавном плану и пракси.

Иако највише пажње привлаче оштре реакције стручне јавности на Нацрт амандмана на Устав чији задатак је био да обезбеде независност у функционисању правосудних органа, а који су артикулисани тако да би по оцени струке њихово усвајање произвело управо обрнут ефектан, пажњу заслужују и многи други проблеми.

Само с аспекта своје надлежности, Повереник је у више наврата упозоравао на бројне проблеме у области слободе приступа информација и зашите података о личности.

И поред релативно добрих резултата у примени Закона о слободном приступа информацијама од јавног значаја, одавно је јасно да су нужне неке измене и допуне овог закона. Предлог Закона о изменама и допунама био је артикулисан и стављен у нормалну процедуру још 2012.г., али га је нова власт повукла. Протекло је више од пет године, и осим спорадичних информација да се на закону "ради", нема апсолутно никаквих резултата.

Слично и горе стање и са новим Законом о заштити података о личности, који је неопходан. Радна група Владе у ту сврху формирана, имала је задатак да оконча свој посао до средине 2013.г., али изостао је било какав резултат. И актуелни Нацрт закона о коме је управо окончана јавна расправа је далеко испод прихватљивог нивоа и с разлогом је изазвао изузетно бројне критике не само Повереника, него и стручне јавности.

С тим у вези Повереник изражава неразумевање и жаљење што је Модел закона који је он са сарадницима припремио у жељи да помогне, а који је добио изузетно широку подршку струке и на кога, бар јавно, није било ни једне озбиљне примедбе, од стране надлежних игнорисан.

Повереник је упозоравао и на то да су предлози неких закона, попут Закона о одбрани, Закона о националном регистру ДНК, Закона о БИА у супротности са демократским стандардима људских права, односно одредбама Устава Србије. Усвајање тих предлога, посебно Закона о одбрани, унело би у правни поредак решења која су у супротности како са демократским стандардима Европе и света, тако и са правилима и стандардима већ присутним и афирмисаним у нашем правном поретку.

Повереник је у више наврата упозоравао и Владу и Скупштину на чињеницу да се у пракси успоставља систем неодговорности "елите" за кршење закона које он штити. Прекршајни, а поготово кривични поступци се најчешће не покрећу, или се воде тако да извесно застаревају, а у изузетним приликама кад се окончају санкције су занемарљиве, некад готово трагикомичне. С тим у вези сасвим је у складу чињеница да је међу свим лошим оценама на Индексу владавине права убедљиво најлошија оцена који је добила за "кажњавање званичника за злоупотребе положаја."