COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION

logo novi


COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION



logo novi

COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE AND PERSONAL DATA PROTECTION

Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је Министарству одбране Републике Србије издао Упозорење да је обрада података о личности садржаних у привремено одузетим приватним информационо-телекомуникационим средствима без судског налога, на основу изјаве коју на основу наређења министра одбране П број 22-42 од 02.03.2018. године, потписују запослени у Војсци Србије и Министарству одбране, представља недозвољену обраду података о личности, супротну одредбама члана 8. тачка 1. ЗЗПЛ.

Претходно, Повереник је покренуо поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности од стране Министарства одбране, а по пријави Војног синдиката Србије.

У пријави је наведено да је министар одбране Републике Србије издао Наређење, којим се свим запосленима у Војсци Србије и Министарству одбране, наређује да потпишу изјаву којом дају пристанак да им, у случају непоштовања забране уношења приватних информационо-телекомуникационих средстава, у одређене просторије Министарства одбране и Војске Србије, у којима је то изричито забрањено, усмено или писмено, ова средства буду привремено одузета од припадника унутрашње службе, односно других надлежних органа и да садржина тих средстава буде предмет прегледа.

Повереник је од Министарства одбране писменим путем затражио изјашњење поводом више отворених питања. Такође је затражио да се у прилогу доставе одговарајући докази, а нарочито предметно наређење министра.

У остављеном року, Министарсто одбране се није изјаснило. Само је Војнобезбедносна агенција доставила Поверенику акт у коме наводи да изјаву запослени потписују у контексту "примене Закона о тајности података и Закона о информационој безбедности, те подзаконских аката у овој области". Тај акт, међутим, није садржао одговоре на већину постављених питања и био је без икаквих прилога.

Повереник је код таквог стања ствари одмах Министарству упутио наведено Упозорење, с тим што ће наставити поступак надзора. Повереник је поновно скренуо пажњу Министарству одбране да је у обавези да омогући несметано вршење надзора и с тим у вези достави одговоре на сва постављена питања као и тражену докуменатцију под претњом прекршајне одговорности. Министарству је скренута пажња и на потребу да се јасно разграниче надлежности у поступању Министарства и Војнобезбедносне агенције која је орган управе у саставу Министарства, посебно имајући у виду потенцијалну одговорност за непоступање по закону.

Такође, Повереник је указао и на то да садржина Изјаве коју потписују припадници Министарства одбране и Војске Србије није ни правно ни логички конзистентна. У делу у ком лице изјавом потврђује да је упознато са својим законским обавезама, и даје сагласност на њихово поштовање и спровођење, она је непотребна, беспредметна. Примена закона, извршавање законскх обавеза и одговорност за кршење, нису ствари које на било какав начин зависе од сагласности.

А делу у коме садржи "сагласност" за преглед садржине телекомуникационих уређаја, изјава није, нити може бити правно ваљана. Подаци садржани у меморији телекомуникационих уређаја спадају у категорију података из члана 41 Устава Србије, обухваћени су уставном гаранцијом тајности од које се може одступити искључиво на основу одлуке суда.

Уз то, да би под било којим околностима и у било којој прилици пристанак, односно сагласност представљали ваљан основ за обраду података о личности, потребно је да представљају слободно дату изјаву воље. Реч је, дакле, о неусловљеној, увек опозивој изјави лица информисаног о свим аспектима обраде, и то лица које не сме трпети никакве последице у случају ускраћивања или опозива пристанка.

У конкретној ситуацији, због више него очигледног односа субординације, између "послодавца" и запослених, израженог поред осталог, и у чињеници да у самом заглављу изјаве стоји да се даје на основу наређења, не може се говорити о пристанку који би био правно ваљан.