Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Министарству државне управе и локалне самоуправе мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Повереник оцењује да Нацрт закона, поред неких побољшања, садржи решења која ће неизбежно имати за последицу снижавање оствареног нивоа права на приступ информацијама и начела транспарентности. Предложеним изменама отежава се рад Повереника у утврђивању чињеничног стања када органи власти одбију приступ информацијама, а уједно се не обезбеђује транспарентан поступак избора повереника.

Главне примедбе Повереника на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја односе се на:

  1. изузимање појединих органа власти из примене Закона;
  2. изузимање Народне банке Србије из поступка пред Повереником;
  3. отежан рад Поверенику у утврђивању чињеничног стања;
  4. неуређивање транспарентног поступка избора повереника.

Предложеним изменама очигледна је намера да се од примене Закона потпуно изузму тзв. друштва капитала са већинским власништвом државе, као што је Телеком Србија или Air Serbia. Ова категорија субјеката је иначе била најпроблематичнија у досадашњој примени Закона, јер су информације о свом раду неосновано ускраћивали много више него други обвезници закона. Аргументација предлагача да се применом Закона о приступу информацијама на ова државна предузећа "нарушава уставно начело једнакости у пословању" је потпуно неоснована, јер управо предлог да се они изузму нарушава ово уставно начело свима онима који немају привилегију да свој успех дугују уделу државе у свом капиталу, а евентуални неуспех надокнаде из државног буџета. Уједно, постојећа законска решења дају могућност да право јавности ограниче кад год то захтева неки претежнији легитимни интерес.

Такође, према предложеним изменама Закона и Народна банка Србије је придружена органима против којих није могуће изјавити жалбу Поверенику, у случају повреде права. То се образлаже уставним положајем овог органа, који аргумент би у том случају могао да се односи и на све друге органе који имају регулаторну и контролну улогу над Народном банком Србије.

Забрињава и предложено решење којим се супротно и Закону о тајности података ограничава право Повереника у погледу могућности приступа сваком "носачу" информације, па се тако Поверенику онемогућава добијање копије документа који садржи поверљиве податке, што потпуно обесмишљава овлашћења Повереника да процени законитост одлуке органа. Тиме се уједно обесмишљавају безбедносне провере и то степена „Државна тајна“ или „Строго поверљиво“, а које су према Закону о тајности података прошла сва лица која би могла да имају приступ поверљивим информацијама.

На крају, али свакако не мање важно, поступак избора повереника и даље остаје нетранспарентан. Упркос обавези усклађивања прописа са правним тековинама Европске уније у погледу избора руководиоца органа за заштиту података, која је такође у надлежности Повереника, у Нацрту закона нису предвиђене одредбе којим се омогућава избор повереника на транспарентан начин по, примера ради, конкурсу као што је то случај са другим органима, већ га искључиво ставља у домен политичких странака.

Повереник стога апелује да Министарство пажљиво размотри и уважи достављене предлоге на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја како би се отклонила опасност снижавања достигнутог нивоа права на приступ информацијама, а избор повереника учинио транспарентним.


Meet the Commissioner

Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности на дан 31.12.2018. У ПРОЦЕДУРИ: 3.341 ОБРАЂЕНО: 72.623

Read more...
Open Data Portal