politikaŠTA DA SE RADI: MOŽE LI SVET DA SE ZAŠTITI OD SVEVIDEĆEG INFORMATIČKOG OKA

Rodoljub Šabić*

Poslednjih nekoliko meseci u SAD, u desetinama velikih gradova, među kojima su i Njujork, Vašington, San Francisko i Los Anđeles, održani su protesti građana nezadovoljnih zbog saznanja da im vlasti bez limita i kontrole čitaju imejlove, esemesove i prisluškuju telefonske razgovore. Demonstranti misle da je zastrašujuća vizija totalitarnog sveta iz čuvene Orvelove „1984" na putu svog ostvarenja, a vlastima poručuju: „Ne 1984", „Čitajte Ustav, a ne naš imejl", „Obnovite 4. amandman".

novi-magazinZakon o slobodnom pristupu informacijama najviše koriste „obični" građani, čime daju važan doprinos kontroli vlasti. Ali, svest o pravu na zaštitu podatka ličnosti je loša, daleko od nivoa kojim bismo mogli biti zadovoljni, kaže poverenik Rodoljub Šabić u razgovoru sa Vojislavom Tufegdžićem

danasPoverenik Šabić pisao vlastima još 2008. o materijalu Đinđićevog ubistva

TRAGOM

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je još 2008. skrenuo pažnju Vladi Srbije da je na nezakonit način postupala u zahtevu novinara da dobiju na uvid celokupni materijal Komisije koja je ispitivala propuste u obezbeđenju premijera Zorana Đinđića pre atentata.

vecernje novosti

Teško uspostavljanje mehanizma da se nateraju srpske institucije na saradnju

Ranije su naloge ignorisala ministarstva, danas javna preduzeća

TREBALO je da prođe osam godina i nekoliko zaključaka Skupštine u kojima se traži od Vlade da povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obezbedi adekvatan prostor za rad, pa da on, ove nedelje, prostor - dobije. Zbog višegodišnjeg ignorisanja, ali i zato što neke institucije uporno ne postupaju po rešenjima poverenika, u delu javnosti stvoren je utisak da je ova institucija "mrtvo slovo na papiru".

Sam poverenik Rodoljub Šabić za "Novosti" ovo demantuje:

- Procenat uspešnih intervencija premašuje 91 odsto. U tom procentu, nakon žalbe povereniku, dobijaju se informacije koje su prethodno uskraćene. Čak i po kriterijumima starih demokratija, to je vrlo visok procenat. Indikativno je da u gotovo dve trećine slučajeva poverenik i ne mora da daje formalne naloge, već nakon zahteva za izjašnjenje, organ vlasti daje uskraćene informacije.

politikaPosle problema u mnogim zemljama, „Gugl" će Rodoljubu Šabiću morati da garantuje zaštitu privatnosti i ličnih podataka srpskih građana

„Gugl" već koristi tehnologiju za zamagljivanje lica i registarskih tablica, a svaki pojedinac mora imati pravo da traži zamagljivanje bilo kog dela slike, koji sadrži podatke o njemu lično, njegovom automobilu i kući, kaže na vest o dolasku „strit vjua" u Srbiju Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kompanija „Gugl" nedavno je i formalno zatražila od poverenika da ovde počne da radi na svom projektu „Strit vju" ili „Pregled ulice". On podrazumeva da vozila korporacije iz Kalifornije krstare ulicama, snimaju okolinu i tako dobijene snimke koriste u okviru „guglove mape". Usluga omogućava korisnicima da vide, na primer, ulice Beograda onakvim kakve one zaista jesu, sa stvarnim zgradama, kućama i radnjama. Nevolja je, međutim, što kamere mogu da snime i ljude i njihove aktivnosti, u nekim zemljama „uhvatile" su i dvorišta i enterijer kuća, pa su građani u evropskim zemljama upozorili da američka kompanija mora da vodi računa o zaštiti privatnosti pojedinaca. „Gugl" je zbog toga imao problema u više evropskih zemalja, a srpski poverenik kaže da će zahtevati od „Gugla" da poštuje standarde zaštite privatnosti, odnosno zaštitu podataka o ličnosti utvrđene našim zakonima i međunarodnim dokumentima. Zato se postavlja pitanje šta će korporacijski automobili smeti da snimaju, a šta ne.

– „Guglovi" automobili snimaju, odnosno sakupljaju slike sa nivoa ulice. Na njima se vidi ono što bi ljudsko oko videlo sa iste pozicije. Naravno, ne prikazuje se sve u realnom vremenu niti će se sve snimljeno videti na finalnom snimku, jer određene stvari moraju biti zamagljene – objašnjava Šabić.

blic

I šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručili su da Skupština Srbije i nezavisna regulatorna tela imaju ključnu ulogu u kontroli izvršne vlasti i obezbeđivanju poštovanja prava građana. Na konferenciji u Beogradu „Građanska prava u Srbiji: Uloga Narodne skupštine i nezavisnih institucija", Dežer je rekao da parlament ima ključnu ulogu u kontroli primene zakona u praksi i ostvarivanja građanskih prava.

- Veoma je važno imati mehanizme koji garantuju poštovanje prava građana - rekao je Dežer. On je istakao značaj nezavisnih regulatornih tela u Srbiji, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u obezbeđivanju prava građana.