Izvor: „Danas“

 

Lični stav

 

Mnogi mediji su, nedavno, preneli vest da će u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi zakona koji treba da stvori pretpostavke za rešavanje brojnih otvorenih pitanja u vezi sa problemom „nestalih beba“. Predsednica Skupštine je, najavljujući formiranje te radne grupe, iznela da je neposredan povod za to bilo ukazivanje Poverenika za informacije na opravdano nezadovoljstvo značajnog broja roditelja. Iako sam tu, korektnu, opasku predsednice Skupštine doživeo kao satisfakciju za nastojanje da pomognem grupi ljudi pogođenih nesretnim slučajem, ona me i podsetila na nešto što je verovatno najružnija stvar u poslu kojim se bavim – na česte „susrete“ sa primerima neshvatljive ljudske bezobzirnosti. A sticaj okolnosti je hteo i da me, nezavisno od te vesti iz Narodne skupštine, na istu stvar podseti jedan aktuelni slučaj iz prakse koji je i tematski i vremenski sa njim potpuno koincidirao.

Taj slučaj je ovih dana trebalo da bude okončan donošenjem rešenja Poverenika za informacije kojim je naloženo Medicinskom fakultetu, Institutu za patologiju u Beogradu da najdocnije u roku od 5 dana „obavesti NN da li poseduje zapisnik o obdukciji i obdukcioni nalaz kao i dokumente iz kojih se može saznati ko je i kada, posle obdukcije, preuzeo leš njenog novorođenčeta..., te da joj ukoliko te dokumente poseduje dostavi kopije istih.“

Izvor: Blic

Uobičajeno je da, povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, relevantni subjekti koji se bave stanjem i zaštitom slobode medija, daju prigodne ocene o nivou te slobode u pojedinim ili svim zemljama sveta. Tako smo nedavno mogli čuti da je Freedom House ocenio da je Srbija zemlja slobodnih medija u kojoj je zastupljena otvorena politička utakmica, a nezavisnost medija se poštuje. Dodatnu specifičnu težinu ovoj, zaista dobroj, oceni daje to što smo je prvi put dobili. Do sada najbolji rezultat je bio samo „delimčno slobodni mediji“.

Neke će, iz razumljivih razloga, ova ocena obradovati. A drugima će, iz ništa manje razumljivih razloga, izgledati neobjektivna. Ali, umesto sporenja bolje je da se povodom Dana slobode medija podsetimo na neka pitanja, itekako važna za fukcionisanje medija na način primeren demokratskom društvu.

Bez obzira na određeni napredak u ostvarivanju slobode pristupa informacijama, još uvek ima mnogo onih koji ne kažnjeno prava javnosti nipodaštavaju i krše. Zar nije krajnje vreme da se konačno aktiviraju mehanizmi odgovornosti za kršenje zakona?  

Izvor: „Blic“

 

Predstojeći opšti popis stanovništva i izbori za nacionalne savete su krupni zadaci čije uspešno sprovođenje je važno za potvrdu administrativnih kapaciteta i demokratske legitimacije zemlje. I upravo zato, oni su važni i sa stanovišta nekih specifičnih ljudskih prava. Naime, ove aktivnosti podrazumevaju obimnu obradu podataka o ličnosti, uključujući i obradu nekih podataka koji su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeni kao naročito osetljivi podaci, poput npr. nacionalne pripadnosti ili veroispovesti. To, shodno zakonu, podrazumeva da se obrada tih podataka može vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi. Zakon izričito predviđa da taj pristanak mora biti jasan i nedvosmislen i dat u pismenoj formi, a da se u slučaju da je reč o nepismenim licima pristanak mora potvrditi izjavom koju potpisuju dva svedoka.

Zastarelo

Izvor: „Blic“

 

Obrazac koji roditelji popunjavaju u školama pri upisu đaka u prvi razred osnove škole sadrži pitanja o nacionalnosti deteta, broju osoba koje žive s njim u kući i u sobi, o tome kako dete putuje do škole, bračnom statusu, stručnoj spremi, obliku zaposlenja i zanimanju oca i majke.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je agenciji Beta da je već upozoravao Ministarstvo prosvete na nepravilnosti u vezi s prikupljanjem tih podataka.

Zastarelo

Izvor: „Pravda“

 

Proteklih pet godina kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja imala je više od 7.000 predmeta i oko 5.500 žalbi, rekla je zamenica poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić u Bujanovcu i Preševu.

– Prošle godine smo imali blizu 2.000 predmeta. Mi smo očekivali da će broj predmeta stalno da se smanjuje i da su nadležni organi prihvatili kao normalno da poštuju ljudska prava i standarde. Međutim, broj žalbi se stalno povećava – naglasila je Mandićeva.

Izvor: „Politika“

 

Vlada je juče izmenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama, po hitnom postupku, povereniku Rodoljubu Šabiću dala ovlašćenje da propisuje novčane kazne onima koji skrivaju informacije.

„Pre dvadesetak dana imao sam razgovor sa premijerom Cvetkovićem o problemima u primeni zakona, posebno o onim za koje je odgovorna Vlada. Jedna od bitnijih stvari koje su bile dogovorene bilo je to da će Vlada, bez odlaganja, donošenjem bilo posebne uredbe bilo predlogom za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama obezbediti bolje pretpostavke za prinudno izvršenje rešenja poverenika i preduzeti konkretne korake za obezbeđenje do sada neizvršenih rešenja. Predlaganjem ovih izmena zakona Vlada zapravo potvrđuje da poštuje ono što je dogovoreno”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.