Čitaj mi

Izvor: "Politika"

INTERVJU: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti

 

Broj u registar upisanih zbirki podataka o ličnosti i rukovalaca izražava se u promilima

Zbog toga što ni dve godine nakon donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti većina ministarstava nije ispunila dve osnovne obaveze – da se  evidencije zbirki podataka o ličnosti ustroje i vode u skladu sa odgovarajućom uredbom koju je vlada donela i da se te evidencije dostave nadležnom povereniku radi uspostavljanja centralnog registra zbirki podataka o ličnosti – Rodoljub Šabić je podneo prekršajne prijave protiv 14 ministara kao odgovornih lica.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti odlučio se na ovaj potez pošto prethodno više odgovarajućih upozorenja nije imalo efekta.

Šta je, po vašem mišljenju, razlog za to što čak 14 ministarstava nije ispunilo ove obaveze? Da li biste to pripisali njihovom nemaru, neodgovornosti, lošoj unutrašnjoj organizaciji, namernoj opstrukciji...?

Mislim da sve što ste naveli ima uticaj, namerna opstrukcija najmanje. Međutim, na listu faktora negativnog uticaja svakako treba dodati još jedan verovatno najvažniji – neznanje. Naime, bez obzira na naglašeno deklarativno opredeljenje za uvođenje standarda EU u ovoj oblasti i prihvatanje međunarodno-pravnih obaveza, realne predstave naše administracije o sadržini tih standarda su na vrlo niskom nivou. A prva pretpostavka za efikasno rešavanje bilo kog problema je jasna predstava o njegovim dimenzijama.

Šta to govori o njima (ili o samoj državi) kada je reč o ovoj oblasti?

Govori mnogo toga, nažalost, nimalo dobrog. Ako je nadzor, koji je inače odavno bio javno najavljen, pokazao da ni dve godine nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti većina ministarstava nije izvršila najosnovnije obaveze utvrđene zakonom a precizirane uredbom koju je sama vlada donela, to je samo po sebi veoma zabrinjavajuće. Tome treba dodati još neke činjenice. Na primer da je i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na šta sam više puta upozoravao, a neke odredbe i osporio pred Ustavnim sudom, u znatnoj meri neusaglašen sa standardima EU. Treba dodati i to da je za primenu zakona bilo neophodno donošenje nekih podzakonskih propisa. Dva propisa je trebalo da donese poverenik i on je to učinio. Druga dva trebalo je da donese Vlada Srbije. Jedan je donela sa velikim kašnjenjem, drugi, veoma važan, još nije donela, a reč je o posebno delikatnom propisu – koji se odnosi na zaštitu naročito osetljivih podataka o ličnosti. Treba dodati i to da je „potrošena” cela godina da bi vlada usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti koju smo moji saradnici i ja u saradnji sa ekspertima EU pripremili, ali da je strategija još uvek mrtvo slovo na papiru. Naime, vlada se usvajajući strategiju obavezala da će u roku od tri meseca usvojiti akcioni plan za njenu realizaciju. Nažalost, rok je istekao, a ona to nije učinila. Mogao bih da nabrajam i dalje, ali dovoljno je – odnos vlasti prema ovoj izuzetno važnoj oblasti mora se brzo i iz korena menjati.

Očekujete li da će ovih 14 prijava dobiti adekvatan sudski epilog? Šta ako se i dalje budu oglušivali o ovu zakonsku obavezu?

A šta drugo da kažem nego da očekujem. Efikasno postupanje u ovoj stvari i striktna primena zakona bili bi u funkciji ne samo afirmacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nego i tek uspostavljenog prekršajnog sudstva. Što se tiče nepoštovanja zakonskih obaveza i ubuduće ministarstva su, nezavisno od pokretanja prekršajnih postupaka, dobila odgovarajuća uputstva po kojima očekujem da postupe. Ukoliko ne bude tako, uslediće ono što je predviđeno zakonom – rešenja sa formalnim nalazima i novi prekršajni postupci.

Kakav je odnos ostalih rukovaoca podataka prema njihovim obavezama iz ovog  zakona?

Generalno nezadovoljavajući. Ako vrh izvršne vlasti ima ovakav odnos prema  zakonu, šta se drugo i može očekivati. Ipak, prilično je zanimljiv podatak da  je obavezu da evidencije podataka o ličnosti ustroje u skladu sa zakonom i dostave ih povereniku izvršilo gotovo dvostruko više banaka nego ministarstava.

Očekujete da se u Centralnom registru nađe oko milion zbirki podataka. Koliko ih je do sada stiglo? Koje je to optimalno vreme u kome bi svi rukovaoci podataka mogli da dostave svoje zbirke podataka?

Neke približne procene su da u Srbiji postoji otprilike toliko zbirki podataka. Slična je pretpostavka i da je broj subjekata koji imaju razne zbirke podataka o ličnosti možda oko sto hiljada, ili više. Postoje na najrazličitijim nivoima, od velikih državnih sistema, kao što su na primer Republički zavod za zdravstveno osiguranje i MUP, preko banaka, preduzeća, osiguravajućih društava, pa do malih preduzeća ili preduzetnika. Naravno, nije realno očekivati da svi oni prijave sve zbirke koje imaju. Međutim, dosadašnjim bilansom baš nikako ne možemo biti zadovoljni. Poverenik je uspostavio elektronski registar, prilično komforan za izvršavanje obaveza, i više puta javno pozivao na izvršenje zakonskih obaveza. Ipak, u sada već dugom periodu broj u registar upisanih zbirki i rukovalaca izražava se u promilima u odnosu na pretpostavljeni broj. To je, razume se, nedopustivo malo i zbog toga se moralo krenuti sa pokretanjem postupaka za odgovornost. A u skladu sa onim što sam najavio, sa pokretanjem odgovornosti krenuo sam od vrha izvršne vlasti.

 

Antrfile : Prekršajne prijave protiv ministara

 

Prekršajne prijave podnete su protiv Diane Dragutinović, Tomice Milosavljevića, Slobodana Milosavljevića, Olivera Dulića, Saše Dragina, Petra Škundrića, Milutina Mrkonjića, Božidara Đelića, Žarka Obradovića, Snežane Samardžić-Marković, Jasne Matić, Dragana Šutanovca, Rasima Ljajića i Nebojše Bradića.

Iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Cilj zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu  obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda. Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl) ili bez obzira na drugo svojstvo informacije. Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji  obrađuje podatke.