Čitaj mi

Saglasno odredbama člana 8. tačka 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) pravni osnov za prikupljanje i dalju obradu podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili punovažan pristanak lica o čijim podacima se radi, dat na način i pod uslovima propisanim odredbama članova 10. i 15. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Izuzeci od navedenog pravila da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica o čijim podacima se radi, propisani su odredbama čl. 12. i 13. Zakona.

Odredbama člana 1. st. 1. i 2. Zakona o ličnoj karti („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 36/2011) uređeni su pojam i svrha lične karte, pa je istim odredbama propisano da je lična karta javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju svoj identitet, a da u skladu sa zakonom, lična karta služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane.

Pravna regulativa kojom je uređena organizacija, delatnost, način i uslovi rada, kao i druga pitanja od značaja za javno beležništvo sadržana je u odredbama Zakona o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015).

Saglasno odredbama člana 2. stav 4. Zakona o javnom beležništvu javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom, a shodno odredbama člana 6. istog zakona javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).

            Dužnost čuvanja određenih vrsta javnobeležničkih isprava propisana je odredbama člana 110. navedenog zakona, pa je tako st. 3. i 4. iste odredbe utvrđeno da je prepise javnobeležničkih overa i javnobeležničke potvrde javni beležnik dužan da čuva tri godine, kao i da prepise overa prevoda javni beležnik koji ima svojstvo sudskog prevodioca dužan da čuva u skladu sa propisom koji uređuje postupanje sudskih prevodilaca.

           Odredbama člana 97. Zakona propisano je da se pravila o overavanju, dokumentima potrebnim za overu, upisivanju overenih isprava u knjige javnog beležnika i druga pitanja vezana za overe isprava koja nisu uređena ovim zakonom, bliže uređuju Javnobeležničkim poslovnikom.

Saglasno odredbama člana 34. stav 1. Javnobeležničkog poslovnika („Sl. glasnik RS“, br. 62/2016) javni beležnik utvrđuje identitet učesnika uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom, a ako to nije moguće, saslušanjem dva svedoka identiteta, dok je odredbama člana 38. stav 1. i 2. istog poslovnika propisano da ako učesnik podnese biometrijski službeni dokument koji je izdao nadležni organ Republike Srbije, javni beležnik vrši uvid u njegovu sadržinu upotrebom elektronskog čitača, kao i da je dužan da kopira svaki službeni dokument i svaku drugu ispravu na osnovu koje je utvrdio identitet stranke i da kopiju priloži u javnobeležnički spis. Odredbama člana 39. Javnobeležničkog poslovnika nadalje je propisano da se pravila o utvrđivanju identiteta učesnika uvidom u službene dokumente primenjuju i na ostale subjekte u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave, ako zakonom ili ovim poslovnikom nije predviđeno drugačije.

Odredbama člana 84. st. 1. i 2. Javnobeležničkog poslovnika propisano je da je javni beležnik dužan da kopira svaku ispravu koju je overio i da tu kopiju čuva u svojoj arhivi tri godine, kao i da ako je prilikom overavanja isprave javni beležnik utvrđivao identitet podnosioca isprave ili njegovo ovlašćenje za zastupanje, odnosno identitet svedoka, dužan je da kopira službene dokumente i druge isprave koje su mu date na uvid i da njihove kopije poveže s kopijom isprave koju je overio.

Dakle, navedenim propisima regulisana je obrada ovim propisima utvrđenih podataka o ličnosti lica od strane javnih beležnika, prilikom obavljanja javnobeležničke delatnosti.