Čitaj mi

Saglasno odredbama člana 8. tačka 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) pravni osnov za prikupljanje i dalju obradu podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili punovažan pristanak lica o čijim podacima se radi, dat na način i pod uslovima propisanim odredbama članova 10. i 15. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Izuzeci od navedenog pravila da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica o čijim podacima se radi, propisani su odredbama čl. 12. i 13. Zakona.

U skladu sa ovlašćenjima utvrđenim u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik obezbeđuje ostvarivanje prava građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti (pravo na obaveštenje, uvid i kopiju), kao i prava povodom izvršenog uvida u podatke (pravo na ispravku, brisanje, ažuriranje podataka i dr.). On to čini kao drugostepeni organ po žalbi podnosioca zahteva, ukoliko mu rukovalac podataka uskrati ostvarivanje nekog od ovih prava.

Naime, zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti, lice (građanin) upućuje najpre rukovaocu podataka, kojim saglasno odredbi člana 19. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome da li obrađuje podatke o njemu, i to: da li obrađuje podatke o ličnosti tog lica i koju radnju obrade vrši, koje podatke obrađuje, od koga su prikupljeni podaci, odnosno ko je izvor podataka, u koje svrhe se podaci obrađuju, po kom pravnom osnovu se obrađuju, u kojim zbirkama podataka se nalaze ti podaci, ko su korisnici tih podataka, koje podatke, odnosno koje vrste podataka koriste, u koje svrhe i po kom pravnom osnovu se podaci koriste, kome se podaci prenose, koji se podaci prenose, u koje svrhe i po kom pravnom osnovu se prenose i u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju.

Dalje je odredbama člana 22. stav 1. navedenog zakona propisano da lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade, a stavom 2. tačkom 7. ove odredbe i da lice ima pravo na brisanje podataka u slučaju da se podatak obrađuje bez pristanka lica ili ovlašćenja zasnovanog na zakonu i u drugim slučajevima kada se obrada ne može vršiti u skladu sa odredbama ovog zakona.

U skladu sa navedenim, svako lice koje je pozvano na broj privatnog mobilnog telefona, a zna da isti broj nije dalo pozivaocu-političkoj stranci, može da se obrati toj političkoj stranci, kao rukovaocu podataka, najpre sa zahtevom u vezi sa obradom podataka o ličnosti (pravo na obaveštenje, uvid i kopiju), kojim će saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, zahtevati obaveštenje o tome: da li obrađuje Vaše podatke o ličnosti i koju radnju obrade vrši, koje podatke obrađuje, u koje svrhe se podaci obrađuju, po kom pravnom osnovu se obrađuju, i dr. Ukoliko na zahtev o obaveštenju o traženim podacima ne dobije odgovor u zakonom predviđenom roku od 15 dana, odnosno 30 dana ukoliko podnese zahtev za ostvarivanje prava na uvid i kopiju podataka, ili ukoliko rukovalac podataka odbije podneti zahtev, kada ima pravo da izjavi žalbu Povereniku, uz koju je neophodno da priloži i zahtev kojim se obratilo rukovaocu podataka sa dokazom o predaji, kao i odluku organa koja se osporava. Poverenik svoj stav o osnovanosti zahteva iznosi u odluci po žalbi, ceneći pri tome sve raspoložive činjenice i okolnosti u vezi sa zahtevom, odnosno navodima iznetim u žalbi. Lice podnosi zahtev rukovaocu podataka, odnosno žalbu Povereniku lično ili preko punomoćnika, s tim što punomoćje mora biti overeno.Takođe, lice ima pravo da izjavi žalbu Povereniku i u slučaju da mu rukovalac podataka uskrati ostvarivanje nekog od prava na osnovu izvršenog uvida (pravo na ažuriranje, brisanje i dr.), odnosno ukoliko u roku od 15 dana ne odluči o njegovom zahtevu ili zahtev odbaci ili odbije kao neosnovan.