Čitaj mi

Saglasno odredbama člana 8. tačka 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) pravni osnov za prikupljanje i dalju obradu podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili punovažan pristanak lica o čijim podacima se radi, dat na način i pod uslovima propisanim odredbama članova 10. i 15. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Izuzeci od navedenog pravila da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica o čijim podacima se radi, propisani su odredbama čl. 12. i 13. Zakona.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti određuje slučajeve kada se primena ovog zakona može ograničiti, pa je tako odredbama člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisano da osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica, pojedine odredbe ovog zakona o uslovima za obradu, kao i pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama.

Naime, izuzetak predviđen navedenom odredbom, odnosi se na podatke koji su svima dostupni i objavljeni u javnim glasilima, publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama. Dakle, obrada podataka koji su već dostupni javnosti (npr. putem objavljivanja u javno dostupnim bazama i sl.) u osnovi ne može značiti zadiranje u privatnost pojedinca, jer ono što je javno i na zakonit način postalo javno, po prirodi stvari se ne može svrstati u načelo privatnosti pojedinca. Ovo je potrebno imati u vidu i kada je u pitanju podatak o imaocima prava na nepokretnosti, ukoliko je isti već postao dostupan javnosti, na zakonit način, što može biti slučaj kada je reč o katastru nepokretnosti.

Zakonom o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 Odluka US, 96/2015 i 47/2017 – autentično tumačenje) uređuju se stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima. Ovim zakonom propisano je, između ostalog, načelo javnosti, kao jedno od osnovnih načela na kojim se zasniva katastar nepokretnosti.

Saglasno odredbi člana 62. Zakona o državnom premeru i katastru podaci katastra nepokretnosti su javni i svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke, pod uslovima određenim ovim zakonom, a dalje odredbom člana 173. stav 1. propisano da se uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, uključujući i zbirku isprava, može izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili putem internet, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da se list nepokretnosti iz člana 72. ovog zakona izdaje svakom zainteresovanom licu.

Odredbama člana 70. ovog zakona propisano je da je baza podataka katastra nepokretnosti, skup geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima, stvarnim pravima i određenim obligacionim pravima na njima, i naročito sadrži podatke o: 1) parcelama; 2) objektima; 3) posebnim delovima objekata; 4) imaocima prava na nepokretnostima, a o imaocima prava na nepokretnostima vode se podaci o: 1) imenu, imenu jednog roditelja i prezimenu za fizičko lice, odnosno nazivu pravnog lica; 2) prebivalištu i adresi za fizička lica, odnosno sedištu i adresi za pravna lica; 3) jedinsvenom matičnom broju građana, odnosno matičnom broju pravnog lica.

Dakle, odredbe Zakona o državnom premeru i katastru sadrže ovlašćenje za obradu ovim zakonom propisanih podataka o ličnosti lica-imaoca prava na nepokretnosti, u vidu njihovog činjenja dostupnim trećim licima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.