Читај ми

Сагласно одредбама члана 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности (Сл. гласник РС, бр. 97/2008, 104/2009-др.закон, 68/2012 - одлука УС и 107/2012) правни основ за прикупљање и даљу обраду података о личности може бити законско овлашћење или пуноважан пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима прописаним одредбама чланова 10. и 15. Закона о заштити података о личности. Изузеци од наведеног правила да правни основ обраде података о личности може бити законско овлашћење или пристанак лица о чијим подацима се ради, прописани су одредбама чл. 12. и 13. Закона.

У складу са овлашћењима утврђеним у Закону о заштити података о личности, Повереник обезбеђује остваривање права грађана у вези са обрадом података о личности (право на обавештење, увид и копију), као и права поводом извршеног увида у податке (право на исправку, брисање, ажурирање података и др.). Он то чини као другостепени орган по жалби подносиоца захтева, уколико му руковалац података ускрати остваривање неког од ових права.

Наиме, захтев за остваривање права у вези са обрадом података о личности, лице (грађанин) упућује најпре руковаоцу података, којим сагласно одредби члана 19. Закона о заштити података о личности, захтева да га руковалац истинито и потпуно обавести о томе да ли обрађује податке о њему, и то: да ли обрађује податке о личности тог лица и коју радњу обраде врши, које податке обрађује, од кога су прикупљени подаци, односно ко је извор података, у које сврхе се подаци обрађују, по ком правном основу се обрађују, у којим збиркама података се налазе ти подаци, ко су корисници тих података, које податке, односно које врсте података користе, у које сврхе и по ком правном основу се подаци користе, коме се подаци преносе, који се подаци преносе, у које сврхе и по ком правном основу се преносе и у ком временском периоду се подаци обрађују.

Даље је одредбама члана 22. став 1. наведеног закона прописано да лице има право да од руковаоца захтева исправку, допуну, ажурирање, брисање података, као и прекид и привремену обуставу обраде, а ставом 2. тачком 7. ове одредбе и да лице има право на брисање података у случају да се податак обрађује без пристанка лица или овлашћења заснованог на закону и у другим случајевима када се обрада не може вршити у складу са одредбама овог закона.

У складу са наведеним, свако лице које је позвано на број приватног мобилног телефона, а зна да исти број није дало позиваоцу-политичкој странци, може да се обрати тој политичкој странци, као руковаоцу података, најпре са захтевом у вези са обрадом података о личности (право на обавештење, увид и копију), којим ће сагласно наведеној законској одредби, захтевати обавештење о томе: да ли обрађује Ваше податке о личности и коју радњу обраде врши, које податке обрађује, у које сврхе се подаци обрађују, по ком правном основу се обрађују, и др. Уколико на захтев о обавештењу о траженим подацима не добије одговор у законом предвиђеном року од 15 дана, односно 30 дана уколико поднесе захтев за остваривање права на увид и копију података, или уколико руковалац података одбије поднети захтев, када има право да изјави жалбу Поверенику, уз коју је неопходно да приложи и захтев којим се обратило руковаоцу података са доказом о предаји, као и одлуку органа која се оспорава. Повереник свој став о основаности захтева износи у одлуци по жалби, ценећи при томе све расположиве чињенице и околности у вези са захтевом, односно наводима изнетим у жалби. Лице подноси захтев руковаоцу података, односно жалбу Поверенику лично или преко пуномоћника, с тим што пуномоћје мора бити оверено.Такође, лице има право да изјави жалбу Поверенику и у случају да му руковалац података ускрати остваривање неког од права на основу извршеног увида (право на ажурирање, брисање и др.), односно уколико у року од 15 дана не одлучи о његовом захтеву или захтев одбаци или одбије као неоснован.