Пре неки дан срео сам се са Томасом Хамарбергом Комесаром за људска права Савета Европе (СЕ). И овај разговор са њим, као и сви ранији, будући да је Хамарберг изузетно занимљива личност, у светским релацијама афирмисан борац за људска права, добронамеран и врло културан саговорник, био је пријатан. Али, и пријатан разговор може да подсети на неке непријатне чињенице.

У Србији никада нико није кажњен због незаконите обраде туђих података о личности. Овај податак је и у међународним оквирима заиста раритетан, па није случајно да је послужио и као повод за једну ироничну академску шалу (проф. Влада Водинелић) – „кад је у питању заштита података о личности, „статистика“ потврђује да Србија, без конкуренције, стоји најбоље. Јер да је било разлога, бар неко би морао бити кажњен.“

Извор: "Блиц"

Наслов овог текста неко би могао доживети као мешање Повереника за информације у дневну политику, као подршку тренутно врло актуелним залагањима за децентрализацију. Али, није то у питању. Ради се о нечем сасвим другом.

Извор: "Политика"

Однедавно је, први пут код нас, јавно доступна база података о финансирању невладиних организација новцем из државног буџета. Доступна је он-лајн, на званичној електронској презентацији Центра за развој непрофитног сектора (ЦРНПС). База обухвата све појединачне добитнике средстава из „фамозне” буџетске линије 481 – дотације НВО, износе исплаћених средстава и републичке органе који су их исплатили.

Извор: "Време"

А што питате?

Извор: "Блиц"

Када је почетком априла Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности извршио надзор у вези са злоупотребом видео снимка из система видео надзора (појављивање снимка „код Арене" на Интернету) „најинтересантније“ што је утврђено било је потпуно одсуство било каквих процедура.