Извор: "Блиц"

Парламентарна скупштина СЕ је недавно, усвајајући Резолуцију о заштити „whistle blowers-а“ (дувачи у пиштаљку, инсајдери или, како се све чешће каже „узбуњивачи“), позвала све чланице да преиспитају своје кривичне, радно-правне и медијске прописе и обезбеде заштиту људима који ради јавног интереса и супротстављања криминалу и корупцији долазе у сукоб са (не)формалним правилима о „тајнама“ и зато сносе непријатне консеквенце.

Ми и без позива имамо много разлога да се побринемо за овакве људе. С тим у вези навешћу “пет лаких комада”, како иронично зовем групу случајева у којима су налози Повереника наилазили на жесток отпор и реализовани су уз велике проблеме. Списак би могао бити и дужи али за илустрацију нема потребе.

Извор: Блиц

Да би се заштитили они који зарад општег добра проговоре о криминалу и корупцији потребне су интервенције у области кривичног, радног и медијског права, поручује Родољуб Шабић

Они људи који се одваже да зарад заштите јавног интереса проговоре о криминалу и корупцији у компанији или државној институцији у којој раде готово увек плате високу цену таквог поступка. Најчешће бивају оптужени да су „одали пословну тајну”, што директорима послужи као алиби када уручују отказе. Због такве „праксе” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, затражио је да правни поредак Србије пружи заштиту и одређени статус „узбуњивачима”,

односно инсајдерима или како их још зову – „дувачима у пиштаљку”.

Извор: Блиц

У Скупштини закон са спорним одредбама

БИА, по сазнањима “Блица” писала део Закона о електронским комуникацијама који

јој омогућава праћење разговора без обавезне одлуке суда

Т. Н. Ђаковић

Безбедносно-информативна агенција може да прати с ким, када, колико дуго и одакле комуницирате телефоном или и-мејлом. И за то јој не треба налог суда. Довољан је потпис њеног директора. Нови закон о електронским комуникацијама, од јуче на усвајању пред парламентом, ниједном својом одредбом то право не ограничава. Ако закон буде усвојен, контрола праћења ових података биће у рукама оних који их прате - БИА.

Извор: "Блиц"

Од 15. маја ове године на званичној електронској презентацији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности – www.poverenik.rs налази се, сходно Закону о заштити података о личности Централни регистар збирки података. Попуњавање и функционисање Централног регистра подразумева читав низ обавеза свих руковаоца збирки података о личности (предузећа, предузетници, органи власти…). Рок за извршење тих обавеза (годину дана од ступања на снагу закона), санкције за неизвршење, односно за пропуштање рока утврђени су законом.

Извор: "Блиц"

Добро је што медији све више пажње обраћају заштити података о личности. Мање је добро што бирајући “пикантније” теме понекад скрећу пажњу са неких много битнијих. То је случај и са критичком оценом Повереника за информације и заштиту података о личности о ЈМБГ, датом на тражење новинара, Заиста сматрам да је мана ЈМБГ што сваком ко га види непотребно нуди више података о личности и што је непроменљив, па повећава ризик злоупотребе. Али, то не значи да га морамо одмах мењати. А још мање да је ЈМБГ наш главни проблем у овој области. Камо среће да јесте.

Извор: „Дневник“

 

Инсајдери у Србији без заштите

У транзиционим временима истина прва настрада. Друштво обавијено корупцијом просто вапи за појединцима који имају поштење и храброст да „цинкаре“. Али не да цинкаре из злобе и пакости, већ да би разоткрили разарача српске државе – корупцију. Но, малобројни и добродошли инсајдери у српском друштву остављени су на ветрометини и препуш тени сами себи након што су открили корумпираног шефа, функционера који је примио мито и омогућио да неко победи на тендеру, или након што су обелоданили да њихова фабрика у којој раде испушта у реку опасне хемикалије, обелоданили да се неко незаконито прислушкује...