Читај ми

politikaТакозване теренске безбедносне провере већ деценијама се спроводе приликом запошљавања у полицији, војсци и службама безбедности, или поводом уписа на школовање за рад у овим институцијама, при чему се провере не односе само на кандидате већ и на њихове породице. 

Случај несуђене студенткиње

Криминалистичко-полицијске академије Милице Миленковић из Краљева, која је одбијена због „негативне безбедносне провере", при чему јој није образложено о чему је конкретно реч, покренуо је питање оправданости ове процедуре.

– Такве активности, можда не увек али веома често могу да буду спорне. Имајући у виду наша уставна и законска решења, обрада података о личности допуштена је онда кад је предвиђена законом или уз пристанак лица о чијим подацима се ради. Међутим у оба случаја мора бити јасно дефинисано о каквој се обради ради, шта је њена сврха, на који начин се врши, који је њен обим, који подаци се обрађују и сл. Не мислим да је тај услов испуњен ако се законска формулација или пристанак односе на „безбедносну проверу" чија конкретна садржина није позната – каже Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Како повереник коментарише чињеницу да кандидати, због којих се спроводи провера, немају увид у садржину провера, односно позитиван или негативан закључак?

– Мој коментар је наравно негативан. Будући да је реч о обради података о личности, подсетићу пре свега на одредбе чланова 19, 20 и 21 Закона о заштити података о личности, којима се уређују права на обавештење о обради личних података, право на увид у исте, право на копију података. А наравно, не само са становишта заштите података него и генерално, сматрам крајње контроверзном могућност да се било коме ускраћује неко право из разлога који за њега остаје непознат – истиче Шабић.

Приликом ових провера, на неки начин, уводи се и „породична одговорност" уместо личне, јер ако су се некоме отац, мајка, брат или сестра огрешили о закон, он се сматра неподобним.

– Прилично је нејасно које све податке подразумева „безбедносна провера", а морало би бити јасно и прецизно дефинисано, без обзира на то да ли се ради о обради на основу закона или на основу пристанка. То отвара многа деликатна питања, посебно у вези са кругом „трећих" лица чије се подаци такође обрађују.

А наравно, независно од свега тога, генерално одобравам становиште да је недопустиво да се било ко аутоматски дисквалификује само због тога што се неко лице с којим је у некаквој сродничкој вези огрешило о закон. Таква могућност је реликт старе, одавно превазиђене „безбедносне културе" и она мора сасвим да нестане – констатује Шабић.

Могу ли полиција или службе безбедности под неким околностима оправдано прикупљати личне податке, укључујући и чланове породице особе за коју се интересују, па да се на основу тих података том грађанину ускрати неко право?

– Наравно да постоје ситуације у којима је вршење безбедносне провере логично и оправдано. Али, као што рекох, полазећи од одредбе члана 41. Устава Србије, не само те ситуације него и обим, сврха, врста, начин и друга релевантна питања у вези са обрадом треба да буду прецизно уређена законом – истиче Шабић.