Читај ми

danasМаркентишке агенције не бирају начине како би привукле што већи број клијената

Београд - У циљу промовисања својих производа и услуга многе маркетиншке агенције не бирају начине како би привукле што већи број клијената, па се тако често дешава да се чак и лични подаци грађана злоупотребљавају. Наиме, редакцији нашег листа јавили су се грађани који тврде да су у складу са правилима наградне игре послали смс поруку организатору игре, али су их већ сутра и наредних дана звале поједине маркетиншке агенције с понудом да учествују у истраживању тржишта. На питање како су добили њихов број телефона, одговор је био да су га добили од организатора наградне игре.

Ово није усамљен случај у Србији. Често се дешава и да грађанима на кућну адресу стижу писма у којима се наводи да су потенцијални добитници вредних новчаних и робних награда, уколико купе производ одређене компаније. Они наивнији често наседају на овакве преваре, па тако купују скупе производе, а награда по правили увек изостане. Такође, има и оних који користе телефонске именике и тако обећавају бесплатно чишћење станова или кућа, а онда покушавају да продају кућне апарате од којих многи коштају и по неколико хиљада евра. Иако број обраћања поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности убрзано расте, само у првих шест месеци ове године било их је преко 600, број оних који се жале у вези са организовањем наградних игара није велик.

- Наравно, то не значи да притужби неће бити, напротив. Уосталом, и у овој области, као и у већини других, имамо фундаментални проблем - недовољну и неадекватну правну уређеност. На пример, обрада података о личности добитника у наградним играма регулисана је само Правилником о начину вођења базе података о лицима која су остварила добитак код приређивача игара на срећу. А у Уставу у члану 42. стоји - „прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује се законом". Законом, а не подзаконским актом као што је правилник или нешто друго, указује Шабић.

Он наглашава да једини допуштени начин на који маркетиншке агенције прибављају или користе личне податке грађана може бити на основу пристанка, односно сагласности особе о чијим подацима се ради.

- Сагласност треба да буде недвосмислена, дакле треба да буде сасвим јасно за коју сврху, које податке, који обим података се односи. Нажалост, евидентно је да оне ове податке прибављају на разне друге начине, а најчешће из база података које су установљене у сасвим друге сврхе, наглашава Шабић.

У досадашњих неколико случајева, истиче наш саговорник, реакција повереника се углавном сводила на несразмерну, прекомерну употребу личних података. На пример, на прибављање јединственог матичног броја грађана од свих учесника у наградној игри, а у једном случају чак је и тражено да се овај податак уписује на полеђини поштанске коверте којом се учесници пријављују за учешће у наградној игри, чиме се овај податак учинио доступним широј јавности, а повећавана је могућност злоупотребе и неоснованог коришћења.

- На упозорење повереника организатори су реаговали како треба. У једном случају повереник је спровео надзор у привредном друштву које је у маркетиншке сврхе честитало рођендан купонима са попустом за куповину, који су истовремено

представљали и позив за учешће у наградној игри. На захтев повереника да објасне одакле им подаци о датуму рођења лица са којима су комуницирали, „наравно" није дато прихватљиво објашњење, па је и у овом случају обрада забрањена и поднет захтев прекршајном суду за покретање поступка, указује Шабић.