Читај ми

danasБеоград - Засад је однос нових власти према институцији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности потпуно коректан. Међутим, има нових притисака у виду кампања субјеката ван владе - каже, између осталог, у разговору за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Поводом једног од првих конкретних потеза који је инициран Шабићевим извештајем о надзору приступа такозваним задржаним комуникацијама грађана, који је резултирао увођењем двоструког кључа у БИА (да најмање две особе учествују у приступу), Шабић каже да је „пажње вредан, добар потез, али и само први корак на дугом путу".

- За успостављање коректног односа државних органа према уставним гаранцијама приватности грађана, реализација 14 мера које смо предложили заштитник грађана и ја, заправо је минимум. Треба настојати да се уради и више од тога - наводи наш саговорник.

Да ли очекујете да нови сазив парламента усвоји неке од закона који се помињу у 14 предлога које сте заједно са заштитником грађана Сашом Јанковићем предложили како би се правно регулисао приступ служби безбедности приватним комуникацијама грађана? На пример, предложили сте и нови закон о БИА.

- Зар бисмо их, да није тако, заштитник грађана и ја их предлагали? Што се Закона о БИА конкретно тиче, мислим да о неопходности потребе новог закона и људи у БИА деле наше мишљење. Мислим да је тај закон приоритет, да би било добро донети га што пре. Закон о БИА је још пре више година оспорен пред Уставним судом, мислим да је подносилац иницијативе био Београдски центар за људска права. По мојој оцени, иницијатива се заснива на много основаних разлога. У неко догледно време Уставни суд би својом одлуком могао ставити ван снаге низ одредби тог закона и успоставити озбиљне правне празнине у вези са функционисањем БИА. Било би врло корисно и одговорно да се то предупреди доношењем новог квалитетног закона.

Имате ли информација у вези са неким од осталих закона које сте предложили? Да ли сте имали неке контакте и разговоре тим поводом?

- Неких сасвим конкретних информација за сада немам. Будући да је Влада у оквиру програмског наступа с пуним правом нагласила значај доношења Закона о заштити узбуњивача, веровао сам да јој у томе могу помоћи координирајући пројектом „Заштита узбуњивача", који су ми повериле и намеравале да финансирају амбасаде Велике Британије и Холандије, чији је главни „производ" требало да буде квалитетан модел Закона о заштити узбуњивача. После опструкције којој је реализација пројекта била изложена, тешко да ћу пронаћи довољно воље да и даље координирам пројектом.

У фокусу пажње јавности је управо израда Нацрта закона о заштити узбуњивача, а неке од невладиних организација које се декларишу као „узбуњивачи" имали су примедби на начин на који водите тај процес?

- Еуфемизам је то називати „примедбама". Реч је о кампањи која је уследила због тога што нисам желео ни могао да неким људима поверим више послова него што јесам, и да им исплатим веће хонораре од оних који су пројектом планирани. Уследило је протурање разноразних дезинформација и неистина, бесмислених и неоснованих оптужби за „прање пара" и слично, а све је кулминирало безочном оптужбом да сам, шта год би то требало да значи, „присвајао" некакав новац и то у енормним износима. А истина је, да то поновим и за ваше читаоце, и то под пуном моралном, материјалном и наравно кривичном одговорношћу, да, не само повереник лично, него ни било ко од запослених у Служби повереника у оквиру пројекта „Заштита узбуњивача" није примио ни један једини динар, нити је пројектом била предвиђена било каква могућност за то. Такав однос према сличним пројектима представља стандардну праксу у раду Повереника.

Да ли има неких нових притисака на рад Повереника који раније нису постојали?

- Ако мислите на нову власт - нема. Штавише, за сад бих тај однос оценио као потпуно коректан. Али, нових видова притисака ипак има. Активности појединих субјеката ван власти, као горе поменуте прљаве кампање, без сумње су облик притиска. Независне институције имају обавезу да се том притиску супротставе исто као што имају обавезу да се супротставе притиску власти.

Рекли сте да је најважније да афера Агробанка добије расплет пред судом? Да ли, на основу досадашњег искуства, сматрате да у српском друштву постоје институције довољно јаке да сузбију корупцију?

- Да, и то мислим не само у односу на Агробанку, већ у односу на све афере. Прави расплет оне могу добити једино пред судом. Једино је суд тај који криминалце шаље у затвор, одузима корупцијом и криминалом стечену имовину и слично. Зато је важно да што више афера што пре добију управо такав, судски епилог. Али разуме се, потреба да то буде што брже не сме довести у питање квалитет претходних радњи и имати за последицу да због брзине неке ствари буду заборављене или свесно или несвесно заташкане.

Да ли сте у последње време добили неке озбиљније притужбе на кршење права грађана на приватност? Из које области? Има ли промена у врсти притужби рецимо, у односу на мандат претходне владе?

- Један помало бизаран појединачни случај указао је на једно питање од општег значаја. Жалба једне девојке која и поред одличних резултата није уписана на Криминалистичко-полицијску академију јер „није прошла безбедносну проверу" и надзор који је повереник поводом те жалбе спровео подсетили су на још један озбиљан проблем у вези с приватношћу и заштитом података о личности. Безбедносне провере су наравно у неким случајевима потребне, чак неопходне. Међутим, оне би, у складу с Уставом, морале бити уређене законом. Најчешће нису, па се врше и са проблематичним правним основом и без икаквог основа. То ће бити повод да у догледно време надлежним министрима пре свега унутрашњих послова, одбране и правде, упутим формалну иницијативу да се ова област комплетно уреди на једини прави начин - законом.

Најважнији принцип транспарентност

- Сузбијање корупције је проблем на који не треба гледати кроз призму оспособљености појединачних институција. То је испит који полаже држава, проблем који подразумева активности више институција, система. Ако адекватан систем немамо, а вишегодишње хронично одсуство резултата у борби против корупције показује да је тако, морамо га градити „у ходу". Додао бих да је поред изградње ефикасних институција битно и афирмисање неких принципа. Један од тих принципа, ја мислим најважнији, јесте транспарентност. Ако бисмо учинили, не само у законима, већ и у стварности, неспорним право јавности да зна све о расходима јавног новца и о располагању јавним ресурсима, сигуран сам да бисмо у врло догледно време имали запажене резултате у борби против корупције - каже Родољуб Шабић.