Читај ми

politikaАко треба да укажем на два маркантна примера злоупотребе личних података грађана, издвојио бих надзор који су моји инспектори спроводили у заводима за трансфузију крви у Србији. Надзор је показао озбиљне пропусте у заштити, по закону иначе „нарочито осетљивих" података о здравственом стању. Ефекат упозорења која су тим поводом упућена био је добар и данас су мере заштите и однос према тим подацима значајно побољшани. Други пример је била акција надзора спроведена код провајдера мобилне телефоније. Она је потврдила озбиљан, драматичан раскорак између праксе и уставних решења када је у питању приступ подацима о електронској комуникацији грађана. Тим поводом Заштитник грађана и ја смо надлежнима упутили 14 препорука чија реализација би стање у тој области требала да доведе у склад са уставним решењем. Нажалост, надам се само за сада, готово сви жељени ефекти су изостали - каже Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

У државним органима, фирмама и другим објектима уобичајена је пракса остављања личне карте код обезбеђења на улазу, које по правилу, уз име и презиме посетиоца у евиденцију посетилаца уписује број личне карте па и ЈМБГ.

Прво питање које се с тим у вези отвара је питање смисла. Чему служи и каква је сврха те обраде података. Ако је у питању провера идентитета довољан је и увид у личне карте. Ако треба и забележити неке податке, да ли треба баш све? Чему служи фотокопирање личне карте? А чему задржавање личне карте које, успут, омогућава фотокопирање и без знања власника?

Било каква обрада података је са становишта ЗЗПЛ допуштена ако се врши на основу закона или уз пристанак лица о чијим подацима се ради и ако има дефинисану сврху. А ако то нема онда је недопуштена  без обзира да ли је врше запослени у државним органима или неко други – каже Родољуб Шабић.

Ипак, он сматра да фотокопирање личних карата не треба у потпуности забранити.

Постоје ситуације када то може бити оправдано. Али те ситуације треба прецизно дефинисати. Какав је смисао да Вам телефонски провајдер или банка више пута узима фотокопију личне карте? И да, ако им, легитимно, требају одређени подаци о клијенту заиста треба копија целог документа? Укратко, фотокопирање, због поменутог ризика треба сводити на најмању могућу меру, посебно имајући у виду да електронско скенирање мултипликује ризик фалсификата – објашњава Шабић.

Антерфиле

Откуд партији подаци о трудницама

Многим грађанима десило се да на лично име, на кућну адресу, добију маркентички материјал. Повремено се спекулише са крађама читавих база личних података које се касније користе у маркетиншке сврхе, на пример за слање промотивних материјала директно грађанима, на њихову личну адресу. Да ли постоје индиције да се тако нешто заиста догодило?

Наравно да постоје, благо речено, индиције да се тако нешто догодило. И то  не само у маркентишке него и у „политичке" сврхе – каже Шабић.

Он наводи један такав пример: „Како на пример тумачити ситуацију у којој све труднице у једном малом граду у изборној кампањи добију позив да гласају за једну странку уз „обећање" да ће им ако победе на изборима омогућити неке финансијске бенефиције? Откуд политичкој странци подаци о трудницама? Да ли у трагању за одговором на ово питање можемо елиминисати медицинску установу чији је руководилац нпр. члан странке?"