ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је данас, у писмима упућеним председницима Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС) и Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), честитао новинарима у Србији 3. мај Светски дан слободе штампе. Повереник је новинарима упутио најбоље жеље за успех у раду и потврдио спремност и обавезу да им помогне у остваривању њихове важне друштвене функције. Наглашавајући значај јавности и улоге коју новинари и медији имају у демократском друштву, Повереник је оценио да је потребно да држава уради још много тога на плану стварања претпоставки за остваривање те улоге.

С тим у вези, Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„Добро је што се новинари и медији све више позивају на право на слободан приступ информацијама и стављају га у функцију информисања најшире јавности. Међутим,  забрињавају случајеви, у којима, иако су се позивали на законом зајамчено право и тражили и добили налог Повереника за информације да им се то омогући, нису добили за јавност битне информације, а да за то нико није сносио никакву одговорност.  Време је да се коначно активирају механизми одговорности за кршење закона и извршење одлука Повереника.

У складу са прокламованим принципима како јавности рада власти, тако и Е-гавермента, власт би морала чинити доступним што више података и јавним презентирањем расположивих база података и на интернету. Не можемо бити задовољни постојећим нивоом електронске комуникације наше власти и јавности који нас сврстава на само дно европске лествице.

Потребно је до краја отклонити све механизме имплицитне цензуре. На пример, велики број кривичних тужби јавних функционера „због повреде части и угледа“ против новинара и могуће последице тешко је довести у склад са европским стандардима у овој области. Оне, и после измена у кривичном законодавству опет, макар и индиректно, за новинаре представљају претњу затвором, што је неприхватљиво. Изменама закона одговорност за ову врсту „деликата“ треба из кривичне пребацити у сферу грађанско правне одговорности.

Коначно, морало би да буде неспорно да је приоритетна обавеза државе да новинарима обезбеди елементарну личну безбедност, као и да казни оне који је угрозе. Случајеви у којима више година након смрти новинара, не само да је изостала казна, него јавност не зна да ли су и шта надлежни предузимали су обеспокојавајући и изузетно је важно да случај недавног бомбашког напада  добије расплет какав се са правом очекује.“