ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја, на основу овлашћења из члана 35. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, упутио је министарствима финансија и  правде иницијативе за измене и допуне Закона о административним таксама и Закона о прекршајима које би биле у функцији бољег остваривања права на слободан приступ информацијама и веће одговорности за кршење овог права.  

С тим у вези Повереник Родољуб Шабић, изјавио је следеће:

„У односу на Закон о административним таксама иницирао сам  да се изричито искључи могућност наплате административне таксе када је реч о захтевима за слободан приступ информацијама.

Према Закону о слободном приступу информацијама, а тако предвиђају и сви релевантни међународни документи, органи јавне власти у поступању по захтевима за приступ информацијама, тражиоцу информације могу наплатити само износ нужних трошкова израде копије документа, а не смеју наплаћивати административне таксе. У пракси, међутим, било је и неразумевања и злоупотреба па је Повереник за информације, био, не ретко, у ситуацији да органима власти указује на недопуштеност наплате административних такси у овим предметима. Зато је добро да се допуном закона свака „дилема“ отклони.

У односу на Закон о прекршајима, иницирао сам да се круг података који се траже за покретање прекршајног поступка против одговорног лица у органу власти, сузи на само оне који су заиста неопходни.

Наиме, од Министарства културе, надлежног за покретање прекршајних поступака обавештен сам да велики број случајева није процесуиран због застарелости до које је дошло, јер на захтев министарства из органа власти нису или нису благовремено достављани лични подаци за одговорно лице.

Исто тако у једном броју случајева није дошло до покретања прекршајног поступка на захтев оштећеног тражиоца информације, јер су надлежни органи за прекршаје захтевали од оштећеног да свој захтев допуни личним подацима за окривљеног, што оштећени објективно не може да учини.

Одговарајуће измене и допуне биле би у функцији квалитетнијег остваривања права на слободан приступ информацијама.“