ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Више јавно тужилаштво у Београду је одбило да поступи по поновљеном захтеву Повереника и да му по члану 26. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја достави на увид службену белешку о обустави поступка у кривичном предмету против тадашњег градоначелника Синише Малог, а која му је неопходна за одлучивање по жалби тражиоца информације. Оваквим поступањем Tужилаштва се озбиљно отежава остваривање права јавности да зна, једног од основних људских права загарантованих Уставом.

Образлажући зашто не доставља тражене списе, Тужилаштво је у одговору навело да списи носе ознаку тајности „строго поверљиво“, у складу са Законом о тајности података, да је други орган тражене податке означио као тајне, као и да се одредба члана 26. став 2. Закона о слободном присту информацијама од јавног значаја односи искључиво на форму (носач информације), а не на садржину информација, оспоравајући тако Поверенику могућност увида у тајне податке.

Овакво тумачење наведене правне норме је опасно, нелогично и противно елементарном познавању права. Достављање списа на увид од стране првостепеног органа другостопеном органу јесте уобичајен и прописани правни пут у поступку било ког одлучивања по жалби, па и у поступку пред Повереником.

Одредбом члана 26. став 2. Закона прописано је да ће Поверенику ради утврђивања чињеничног стања у поступку одлучивања по жалби бити омогућен увид у сваки носач информације на који се закон примењује, што подразумева било који документ па и онај са ознаком тајности.

Када би се прихватило буквално тумачење наведене норме од стране Тужилаштва то би водило апсурдној ситуацији у којој би другостепени орган списе који му се доставе у било ком облику могао само да „погледа“ али никако и да чита њихову садржину (примера ради, CD би се могао само „погледати“, али се не би могао отворити; код списа достављених у папирном облику могао би се „погледати омот“ али не и читати садржина).

Повереник такође подсећа да његова решења донета у поступцима по жалби (и у приступу информацијама и у заштити података) представљају један од могућих правних основа за опозив тајности података (члан 25. Закона о тајности података), па је последично и логично да он има право увида у све документе који садрже тајне податке, будући да му је то неопходно за доношење законитих одлука.

Осим тога, у Служби Повереника су обезбеђени сви прописани услови за руковање и поступање са тајним подацима, а приступ тајним подацима који су од другог органа означени одређеним степеном тајности имају само лица која поседују одговарајући сертификат, па не постоје сметње за достављање Поверенику тајних података, без обзира на то који орган је исте означио као тајне.

Стога Повереник још једном апелује на Тужилаштво, али и на све друге органе јавне власти да поступају у складу са чланом 26. став 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и подсећа да је онемогућавање Поверенику да изврши увид у носач информације истим законом санкционисано као прекршај.