ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор Данас

Данас -   Неопходни закони о приватности, тајнама и отварању архиве БИА

Београд - Осим Закона о слободном приступу информацијама, нужно је донети законе о приватности, тајнама и отварању архива тајних служби, каже за Данас повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, говорећи о проблемима у раду Повереништва.

Он наводи да би законом о приватности била јасно дефинисана ова област и решене недоумице, као на пример, да ли се приватност носилаца јавних функција може повредити на исти начин, као и оних који то нису.

Шабић сматра да подаци, као на пример, о имовини особа које су на функцијама, морају бити доступни јавности. Он оцењује да је у овој фази демократије у којој се налази Србија, неопходан тај закон, како би се повратило поверење људи, а уједно спречила корупција. Србија, такође за разлику од свих европских земаља нема и закон о тајнама и њиховој класификацији.

Уместо Закона имамо огромни конгломерат подзаконских аката, тако да се ниједан српски стручњак, не би усудио да дефинише, шта је то тајна. Не постоји тачно утврђена процедура како нешто постаје тајна, тако да се то често злоупотребљава за прикривање аљкавости и немара, али и корупције и криминала. У овој земљи тајна је често оно на шта се стави печат - каже повереник.

Саговорник Данаса истиче да је као повереник често имао сукобе са државним органима јер је давао налоге да се документи који носе ознаку тајне учине јавним. Према његовим речима он нема никакве дилеме да је у том погледу у праву јер тако Закон предвиђа. Закон предвиђа случајеве када је могуће ограничити приступ јавности, указује Шабић и додајући да је то нормално и за најдемократичнија друштва. Међутим непоходно је дефинисање критеријума тајности и временски рок у коме тајност важи. Он наводи пример БИА чији документи који су старији више од шездесет година су још увек тајна.

- Србија је такође последња посткомунитичка држава која није отворила архиве тајних служби. Крајњи је тренутак да изаберемо модел закона из тог огромног ареснала примењених модела закона у свету - каже Шабић.

Према његовим речима, осим недостатка комплементарних закона, проблеме у раду Повереништва представљају и едукација, питање казни за прекршиоце, као и контрола извршења налога повереника.

Шабић истиче да је проблем несхватања прописа, настао од почетка примене Закона о слободном приступу информација. Како напомиње, тим актом су прописани највиши стандарди из те области, али који "у потпуној су супротности са српским менталитетом, навикама грађана и органа власти". Шабић подвлачи да је стога било неопходно радити на општој едукацији грађана, медија, али и органа власти. И.Пејчић Проблем простора и броја запослених

- Апсурдно је то што Повереништво има сагласност Скупштине Србије да повећа број запослених на двадесет, чак је и новац обезбеђен, али једноставно немамо довољно простора. Иако сам више пута захтевао од Владе Србије и Дирекције за имовину, да се реши проблем простора, он није обезбеђен. Тако је настала парадоксална ситуација да је створен проблем од онога што никако не би требао да буде проблем - каже Шабић. Иначе, у повереништву тренутно ради шест особа.

Збирни месечни статистички
подаци
 у области доступности
информацијама
 и заштите
података
 о личности

на дан 31.12.2021.
У ПРОЦЕДУРИ: 3.118
ОБРАЂЕНО: 108.330

Опширније...