Један прекршајни суд је упутио поднесак Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности износећи неслагање са мишљењем Повереника објављеним у Публикацији бр.3. „Слободан приступ информацијама - Ставови и мишљења Повереника" http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik/3.publikacija/publikacijaiii.pdf

о томе да у материји о слободном приступу информацијама од јавног значаја „постојећа законска решења не условљавају тражиоца информације да пре подношења захтева за покретање прекршајног поступка у својству оштећеног изјави жалбу Поверенику", што не искључује могућност поступајућег суда да по потреби затражи и мишљење Повереника."

Поводом тога, суд је затражио одговор на следеће питање:

„Која су то постојећа законска решења која не условљавају тражиоца информација да изјави жалбу Поверенику пре подношења захтева за покретање прекршајног поступка у својству оштећеног? " . Истовремено је изнео супротно мишљење у вези са ставом Повереника.

У одговору Повереника суду, наводи се између осталог следеће:

Будући да одлуке Повереника као и одлуке и ставови прекршајних судова, подлежу судској контроли у одговорајућим поступцима, те да се исправност ставова из одлука преиспитују у тим поступцима, Повереник се не би упуштао у полемику око изнетих мишљења која се очигледно разликују, а што није недопуштено. Одговорено је на питање које је директно упућено Поверенику.

Према члану 179. ст.1. Закона о прекршајима („Сл.гласник РС" бр.65/13), захтев за покретање прекршајног поступка подноси овлашћени орган или оштећени.

Орган власти се обратио Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднеском бр. 130-037-43/2014-02 од 10.3.2014. за мишљење о могућности органа да се позиве на злоупотребу права, а поводом конкретног захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја удружења грађана, којим се захтева извештај са пратећом документацијом о наменском коришћењу буџетских средстава које је тај орган пренео ЈВП"Воде Војводине" и ЈП"Војводинашуме", имајући у виду да се подносилац захтева учестало обраћа, да је у 2013.години поднео 48 захтева, а у 2014. већ 14 захтева, да је неколико запослених стално ангажовано на поступању по његовим захтевима као и да није познато да председник Удружења употребљава добијене информације.

У вези с тим, Повереник је доставио следеће обавештење органу власти:

Суд је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности актом број VIII Су. 42-36/13 од 05.08.2013. затражио појашњења у вези са применом одредаба о злоупотреби права из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Као разлог, суд је је навео то што је у кратком временском периоду примио велики број захтева за приступ информацијама од физичких лица којима се, како је наведено, тражи издавање преписа великог броја судских документата и њихово достављање поштом, у ком случају се примењује Уредба Владе о трошковима поступка, упркос чињеници да „у редовној процедури" прописаној Судским пословником,како наводи суд, заинтересована лица могу поднети захтеве за издавање преписа одређених судских докумената, за шта су прописане одговарајуће судске таксе и упркос томе да се тражиоци нису претходно обратили „редовним путем" надлежном суду. Суд указује да се тиме умањују приходи суда по основу судских такси, да се тиме крше одредбе Судског пословника и Закона о судским таксама, износећи став да Уредба не може бити „изнад" Судског пословника и Закона о судским таксама.

У захтеву којим тражи мишљење Повереника, суд износи свој став да нема места захтевима за приступ информацијама ако се физичко лице обрати суду за добијање преписа одређеног документа или пак друге инфомације „у оквиру редовне процедуре из надлежности суда и суд о томе поступи".

О томе да ли се у неком случају ради о злоупотреби права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, у смислу чл. 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл.гласник РС бр.120/04), пре Повереника као другостепеног органа, свој став треба да изрази превостепени орган при поступању по поднетом, конкретном захтеву, ценећи све расположиве чињенице и околности у вези са захтевом. Повереник свој став о овом питању изражава у одлуци по евентуалној жалби.

 

Начелно, став је Повереника да се може поставити питање злоупотребе права на слободан приступ информацијама од јавног значаја када су захтеви превише неодређени или обухватају изузетно обимну документацију, или налажу несразмерно велике напоре органа у поступању, или се неразумним и честим тражењем омета нормалан рад органа, а при том орган власти чини додатне напоре у поступању и исказује спремност презентирања тражених информација. Ипак, имајући у виду могућности евентуалне злоупотребе одредби члана 13. треба их тумачити крајње рестриктивно. Примера ради, у упоредном праву оваква ограничења права на слободан приступ информацијама примењују се само изузетно, а нека национална законодавства их чак и не познају.

 

(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-37 /2007-03   од  23.04.2007.год)