Проблема са заштитом података о личности, и без изазивања нових, има превише

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује и упозорава да је лоше што се наставља са праксом да Влада Србије неке предлоге закона утврђује и доставља Народној скупштини на усвајање, не тражећи притом, супротно сопственом Пословнику и закону, мишљење Повереника, иако је реч о предлозима закона који, поред осталог, подразумевају и обраду података о личности. Ово за последицу може имати не само "апстрактно" угрожавање принципа уставности услед усвајања законских норми супротних уставним одредбама, него и конкретно, континуриано угрожавање права на заштиту података о личности у примени закона након усвајања.

Повереник указује да су само 1.12.2017.године, ушли у скупштинску процедуру три предлога закона на која није тражено мишљење Повереника, а која садрже решења која се  обрадом података о личности баве на начин који је у супротности са Законом о заштити података о  личности и Уставом  Србије. Тако, Предлог закона о изменама и допунама Закона о раду, Предлог закона о изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Предлог закона о изменама и допунама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, предвиђају увођење нових евиденција које извесно подразумевају обраду података о личности, али без навођења о ком кругу података о личности се ради.

На овај начин, круг података о личности који ће се обрађивати, практично је препуштен произвољности оних који ће те евиденције водити, односно евентуално њиховим интерним актима, што је, и једно и друго, директно супротно уставним одредбама које изричито предвиђају да се обрада података о личности уређује искључиво законом.

Повереник сматра да одговоран однос према уставним гаранцијама права грађана на заштиту података о личности захтева да, било народни посланици, било сама Влада, одговарајућим амандманима отклоне наведене недостатке предложених закона.