ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упознао се са садржином Нацрта закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја о ком се спроводи јавна расправа и доставио је Министарству државне управе и локалне самоуправе начелно мишљење.

Повереник ће мишљење на конкретне појединачне чланове будућег Нацрта закона доставити министарству накнадно, по добијању Нацрта на мишљење у складу са чланом 46. Пословника Владе Републике Србије.

Повереник начелно поздравља намеру да се приступи изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Међутим, начелна подршка Повереника односи се само на измене и допуне које би водиле унапређењу права, уклањању правне несигурности и препрека уочених у досадашњој пракси што, нажалост, није случај са објављеним текстом Нацрта закона.

По оцени Повереника за остваривање прокламованих циљева Измена и допуна закона биће неопходно значајно изменити објављени Нацрт закона.

Евидентно је да је Нацрт закона добрим делом заснован на документу који је сачинило Министарство правде као "Анализу досадашње примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја с посебним освртом на следеће области: приватизација, јавне набавке, јавни расходи и донације субјектима из иностранства."

Реч је о документу који је компромитован и начином припреме и садржином, с чим у вези је Повереник већ раније затражио објашњења и од председнице Владе и од министарке правде, али их није добио.

"Анализа" је сачињена не само без икаквих консултација са Повереником, него потпуно без његовог знања, иако је Повереник наведен као „партнерска организација“. "Анализу" додатно компромитује њена садржина, будући да се наведеним областима уопште није бавила, већ се нажалост углавном бавила тенденциозном критиком рада Повереника, уз навођење низа сасвим погрешних чињеница, предлажући измене Закона које представљају "оригиналне творевине" непознате нашем правном поретку.

У осврту на прокламоване појединачне циљеве Измена и допуна закона, Повереник указује на следеће:

1) Проширење круга "органа власти"

Нацрт закона наизглед проширује круг субјеката који имају обавезе у односу на права јавности уводећи у тај круг нпр. јавне бележнике и јавне извршитеље. Међутим, у истом члану предвиђа изузимање великог броја важних субјеката - предузећа у државном власништву која су у досадашњој пракси с правом представљала предмет великог интересовања јавности.

2) Смањење броја захтева за приступ информацијама

За остварење овог циља неопходно је, не само прописати законске обавезе проактивног објављивања информација, него и обезбедити да их сви органи поштују. А у вези с тим, као и у вези са извршавањем низа других законских обавеза одавно је отворено питање (не)одговорности, ком ни Нацрт закона не поклања ни изблиза довољно пажње.

3) Унапређење тајности података и заштите података о личности

Ради терминолошког усклађивања са одредбама Закона о тајности података, јесу потребне одговарајуће измене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Међутим, суштинско унапређење заштите тајних података постиже се спровођењем Закона о тајности података, а не изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а иоле озбиљнија анализа примене Закона о тајности података суочила би нас са крајње забрињавајућим чињеницама с тим у вези.

4) Унапређење правног поступка

Остваривање овог циља понуђеним решењима је практично немогуће. Управо обрнуто, Нацрт закона подразумева успостављање озбиљних, неприхватљивих аномалија у управноправном систему. А евентуално прихватање предложених решења, осим што је опречно основним институтима управног права, има за невешто прикривен циљ отежавање и успоравање остваривања права на приступ информацијама.

5) Извршење решења Повереника

Иако је проблем управног извршења одавно евидентан, а министарство се обавезало да ће га решити тако што ће поступак управног извршења уредити на прецизан и примењив начин, решење које је понуђено то очигледно није. Шта више, лошије је од већ постојећег проверено лошег.