Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да чињеница да Министарство правде већ више месеци ускраћује јавности Србије увид у садржину мишљења које је од Европске комисије добијено поводом Нацрта закона о заштити података о личности у грубој, очигледној супротности са правима јавности и грађана Србије.

Повереник је већ оценио да је текст Нацрта, са становишта правног поретка Србије конфузан и контрадикторан, а са практичног становишта готово неприменљив. Нацрт се уопште не бави уређењем питања која су се у вишегодишњој пракси показала као изузетно озбиљна, отвара могућност упоредног вођења поступака о истој ствари, предвиђа да Повереник примењује законе који су неприменљиви за независна контролна тела, притом без инструмената за њихову примену. Усвајање оваквог закона имало би за последицу још већу правну несигурност и директно угрозило права грађана. С тим у вези, Повереник ће ових дана доставити Министарству, још једном, веома обимно мишљење.

Што се тиче усклађености Нацрта закона са Општом уредбом ЕУ (GDPR), која је прокламована као важан циљ закона, ствари такође стоје веома лоше. Сасвим је очигледно да је неумесно и неуспешно комбиновање правила GDPR-а и правила једног другог европског акта тзв. Полицијске директиве, имало за последицу потпуну неконзистентност закона. Текст закона предвиђа огроман број, више десетина изузетака од права која "јемчи", те неизбежно оставља утисак да је писан више у интересу "безбедносних стурктура" него у интересу права грађана.

 Противно и циљу и логици GDPR (која то предвиђа само изузетно), у текст закона преузимане су, преписиване одредбе GDPR. И то тако, да и онда кад је то прихватљиво и оправдано, изостајала даља конкретизација и прилагођавање конкретним условима националног законодавства.

Нацрт закона писан је конфузним, изузетно тешко читљивим језиком, што за последицу има два крупна проблема. Иако је закон којим се уређује једно од фундаменталних људских права у ЕУ, што подразумева да треба да буде јасан што већем броју грађана, то се за Нацрт баш никако не може рећи. Уз то, ништа мањи проблем је да је текст тешко читљив и схватљив чак и за правнике који се баве овом материјом, што обилује практично нечитљивим одредбама, за шта је добар пример нпр. правно дословно рогобатна одредба члана 40 Нацрта.

Невероватно је да су поводом оваквих недостатака од стране ЕК могле бити стављене само "ситније", "техничке и терминолошке" примедбе, како је то Министарство преко својих званичних или незваничних представника саопштавало јавности.

Начин на који се води поступак припреме Нацрта закона о заштити података о личности, ускраћивање, чак и директно прикривање од јавности садржине мишљења ЕК, упућује на закључак да бисмо се још једном могли суочити са непожељном, мучном, и по углед државе штетном ситуацијом, какве смо већ имали у случају тотално погрешно интерпретираних закључака о степену извршења антикорупцијских препорука GRECO-а или "неспоразума" о садржини мишљења Венецијанске комисије о квалитету амандмана на Устав у вези са правосуђем.

Повереник позива Министарство да коначно објави комплетан текст мишљења које је од ЕК добило поводом Нацрта закона о заштити података о личности.


Упознајте Повереника

Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности на дан 31.7.2018. У ПРОЦЕДУРИ: 3.891 ОБРАЂЕНО: 67.322

Опширније...
 Портал отворених података