Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Милан Мариновић, поздравља заједничко саопштење Алeсандре Перући (Alessandra Pierucci), председавајуће Комитета Конвенције 108 и Жан-Филип Волтера (Jean-Philippe Walter), Комесара за заштиту података Савета Европе, у ком су изнели став у односу на заштиту података о личности за време трајања пандемије COVID-19.

Заједничко саопштење у целости је овде .

У Саопштењу се истиче да због примене одређених мера за време пандемије COVID-19, државе морају да обрате пажњу на то колико те мере представљају претњу по демократију, владавину права и поштовање људских права, укључујући и права на приватност и заштиту података о личности.

У Саопштењу се посебно указује на неколико тачака на које је потребно обратити посебну пажњу:

Обрада података у вези са здрављем становништва

Препорука CM/Rec(2019)2  о здравственим подацима садржи одређене смернице о остваривању права на приватност и заштиту података о личности. Ова препорука уређује размену података о личности између самих здравствених радника, као и између здравственог и других сектора. Препорука указује да је потребно избегавати објављивање осетљивих података о личности (нпр. здравствених података) и сугерише се да се ова радња обраде врши само ако су обезбеђене посебне, додатне техничке и организационе мере заштите.

Обрада података великих размера

Имајући у виду да се формирају масовне база података о личности, користећи технологије попут Big Data и вештачке интелигенције, као и да, имајући у виду да је приликом обраде података потребно поштовати људско достојанство, Комитет Конвенције 108 израдио је Смернице за обраду података  у контексту Big Data и вештачке интелигенције. Ове смернице служе како државним органима, тако и програмерима који развијају овакве софтвере, како би се осигурали од случајних и нежељених негативних последица (попут дискриминације појединаца и група). Међу најважније изазове у масовној обради података о личности у циљу спречавања ширења пандемије, спадају ризици од могућности поновне идентификације лица на основу претходно анонимизованих података,.

Обрада података од стране послодаваца

За време трајања пандемије, послодавци ће вероватно бити у ситуацији да обрађују неке податке о личности или осетљиве податке, које обично не обрађују (попут здравствених података). Послодавци би требало да обрађују само оне податке о личности који су неопходни за идентификацију потенцијално оболелих запослених, уз пуно поштивање принципа нужности, пропорционалности и одговорности. Потребно је што више умањити могућност појаве ризика које таква обрада може да представља по остваривање права и основних слобода запослених, посебно права на приватност (у складу са Препоруком CM/Rec(2015)5 о обради личних података у контексту запошљавања).  Ако се од послодаваца тражи да државним органима открију одређене податке о здравственом стању запослених, онда је неопходно да за то постоји валидан правни основ. По окончању ванредног стања, послодавци су у обавези да се врате на редован режим обраде података, укључујући трајно брисање прикупљених здравствених података запослених.

 

Мобилни  подаци

Телекомуникационе компаније, интернет платформе и интернет провајдери су активно укључени у борбу против ширења COVID-19 и све чешће се од њих тражи да доставе задржане податке својих корисника, како би се утврдила њихова геолокација. Обрада наведених података за већи број лица може да се врши само ако би, на основу валидних доказа, могла да допринесе престанку ширења пандемије. Обрада података би требало да се врши тако да спречи или минимизира ризик остваривања права на приватност, односно да се врши она радња обраде која је најмање агресивна по остваривање права на приватност.

Обрада података у образовним системима

Школе, универзитети и њихово особље улажу велике напоре ради повећања вештина и ресурса за учење на даљину. Потребно је обратити пажњу да се употребом апликација и софтвера за рад на даљину не крше права лица чији се подаци обрађују (подразумевана приватност) и да се употреба података ограничи у односу на сврху обраде.

Потребно је да постоји одговарајући правни основ (укључујући сагласност родитеља или законског старатеља код малолетних лица), као и да се омогући родитељима да имају максималну транспарентност у погледу обраде података своје деце. Додатне смернице о обради података о личности у сврху образoвања сада разматра Комитет Конвенције 108, и интенција је да исте послуже  стручњацима из бласти образовања. Радна верзија је овде .

- Поводом свега напред наведеног, Повереник подсећа да бројне ставове изнете у заједничком саопштењу већ примењује у пракси и о истим је више пута информисао јавност преко властите интернет презентације и путем медија.

Тако нпр. Повереник је апеловао на све органе јавне власти, не само да хитно и без одлагања поступају по захтевима који су у вези са спречавањем ширења корона вируса и заштитом здравља становништва, већ и да проактивно делују, тј. да проактивно објављују што већи број информација у вези са наведеним питањима. Правовремено и тачно информисање јавности извесно може допринети смањењу узнемирености грађана и спречавању настанка панике.  

Такође, Повереник је неколико пута нагласио да је приликом објављивања информација о оболелим лицима и потенцијално зараженим лицима потребно водити рачуна о томе да се тиме не повређује приватност тих лица и не открива њихов идентитет, већ да се објави само минимум оних података који је неопходан у циљу заштите јавног здравља и смањења броја оболелих. Јер, објављивање бројних информација о оболелим грађанима, поред нарушеног здравља, угрожава и њихову приватност и достојанство.

Повереник је истакао и да у ситуацији проглашеног ванредног стања, право на слободан приступ информацијама од јавног значаја није суспендовано, али да остварење овог права треба прилагодити новонасталим околностима. Такође, поводом одлуке о увођењу ванредног стања, Повереник је упутио апел грађанима Србије да се понашају у свему у складу са мерама Владе РС. Повереник је и  поздравио доношење Уредбе о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања.

Исто тако, Повереник је оштро осудио појаву лажних вести и тим поводом изразио забринутост и упозорио грађане, посебно старије, да не наседају на разне "понуде за помоћ" и да не дају своје податке о личности непознатим лицима и без икаквог основа, како не би дошли у ситуацију да због тога претрпе штетне последице.

Повереник ће се и у будућем раду за време трајања ванредног стања у Србији, залагати да се приликом објављивања информација о оболелим и потенцијално зараженим лицима, води рачуна о томе да се тиме не повређује приватност и достојанство тих лица и не открива њихов идентитет, већ да се објављује само минимум оних података који је неопходан у циљу заштите јавног здравља и смањења броја оболелих.  


Збирни месечни статистички
подаци 
у области доступности
информацијама 
и заштите
података 
о личности

на дан 30.9.2020.
У ПРОЦЕДУРИ: 3.320
ОБРАЂЕНО: 93.804

Опширније...
 Портал отворених података