Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја упутио је Одбору за уставна питања Народне скупштине Републике Србије писмо следеће садржине:

 

„Обраћам вам се, јер сматрам својом обавезом да вашу пажњу скренем на нека питања која су у вези са потребом успостављања одговарајућих, квалитетних уставних гаранција права на слободан приступ информација од јавног значаја.    

Постојање уставних гаранција овог права, за сваку земљу, у савременим условима има значај који је сувишно коментарисати. Нажалост, стицајем околности, важећи Устав Републуке Србије не садржи никакве гаранције овог права. Док је Србија била чланица Државне заједнице Србија и Црна Гора, могло се сматрати да је одговарајућим одредбама тзв. „мале повеље“, односно Повеље о људским и мањинским правима, обезбеђена уставна гаранција права на слободан приступ информацијама у оквиру целокупног правног поретка заједнице, укључујући и Србију. Међутим, престанком Државне заједнице, вредност уставних гаранција утврђених њеним актима, и раније релативна, сада је сведена на минимум.

Неспорно је да Србија треба да има уставне гаранције права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Како су активности на припреми текста новог устава у току, утолико је, разуме се, потреба да се што пре артикулише таква квалитетна уставно-правна гаранција, још актуелнија.

На основу вести и саопштења из Народне скупштине може се закључити да су активности на припреми новог уставног текста у последње време интезивиране, те да је тренутно у току усаглашавање два актуелна текста нацрта Устава, једног, који је припремила Влада Србије, и другог, који је припремила група експерата на тражење Председника Републике.

Актуелна ситуација захтева од нас да у највећој могућој мери настојимо да се будућим уставним гаранцијама, где год је то могуће, унапреди, а у сваком случају, нигде не доведе у питање већ остварени ниво људских права. То, разуме се, важи и за право на слободан приступ информацијама. Полазећи од тога, сматрам својом обавезом да скренем вашу пажњу на то да су неке одредбе, које су, или ће бити, предмет усаглашавања у вашем одбору, такве да не могу да одговоре наведеном захтеву.

Конкретно, реч је о одредбама члана 49. нацрта Устава који је понудила Влада Србије. Оба става овог члана уређују „право на обавештеност“. Из садржине ових одредби, може се закључити да је реч о праву које је у тесној вези са правом на слободан приступ информацијама, али је сасвим очигледно да је обим тог права испод минимума стандарда утврђених и нашим Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Препоруком Р(2002)2 Комитета министара Савета Европе.

Решења у новом Уставу треба да унапређују постојећи, остварени ниво људских права и да следе одговарајуће међународне стандарде, јер је то у најбољем интересу даље, неопходне демократизације наше земље. Верујем да ви стојите на истом становишту и да сте у позицији да дате одлучујући допринос томе да одредба будућег Устава буде с тим у складу. Овим писмом желим да помогнем да, у вези са правом на слободан приступ информацијама од јавног значаја, тако и буде.“


Збирни месечни статистички
подаци 
у области доступности
информацијама 
и заштите података о личности

на дан 31.8.2020.
У ПРОЦЕДУРИ: 3.232
ОБРАЂЕНО: 93.288

Опширније...
 Портал отворених података