ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја сматра да учестале реакције медијских и новинарских струковних и синдикалних организација, и других субјеката цивилног друштва, поводом појединих догађаја у вези са слободом изражавања заслужују максималну пажњу. По оцени Повереника, ове реакције, као и неки захтеви за заштиту права упућени Поверенику, указују на потребу критичког преиспитивања оног што је до сада урађено на плану укључивањас међународно потврђених стандарда у наше законодавство и, посебно, праксу.

Тим поводом, Повереник Родољуб Шабић је изјавио:

„Право на слободан приступ информацијама, пријем, преношење и дистрибуцију, слобода мисли, информисања и медија, цео тај комплекс права који заједно чине слободу изражавања, не функционише у складу са стандардима који важе у демократском свету, посебно у ЕУ.

У вези са слободним приступом информацијама потребно је што пре донети више комлементарних прописа, посебно у областима заштите података о личности, тајни и њихове класификације и поступања са досијеима тајних служби.

У вези са преношењем и дистрибуцијом информација, нарочито путем медија, наше законодавство, а посебно праксу, морали би ускладити са значајно другачијим решењима. У демократском свету, право на јавну критику власти и носилаца функција легитимно подразумева и изношење информација и идеја које вређају, шокирају и узнемиравају, без ризика кривичног гоњења. У нашем је интересу да код нас доминантна схватања о одговорности медија, о клевети и увреди, и сл. доведемо у склад са оним која су доминантна у ЕУ.

Кад је у питању заштита слободе изражавања, то више није само ствар наших прописа и надлежност наших органа. Потребно је на одговоран начин суочити се са чињеницом да је надлежност међународних судских и других институција за заштиту људских права постала реалност и за нас. То подразумева стварање потребних нормативних и фактичких претпоставки. Било би веома лоше да дозволимо да наша неспремност буде схваћена као игнорантски однос према одлукама органа чију смо надлежност прихватили.“