Удружење грађана је актом бр. 71/13 од 24.9.2013. затражило од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности мишљење о томе да ли је поверљиве природе или јавна информација она која садржи списак центара за социјални рад који су у 2012. изместили децу из породице ради безбедности, и број деце која су по том основу измештена из породице, у сваком центру. Наглашено је да су ускраћени подаци за центре код којих је број измештене деце мањи од три, као и да намера Удружења није да дође до личних података о деци и њиховим породицама.

У вези с тим, Повереник је обавестио Удружење о следећем:

Према чл.4. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), постоји законска претпоставка о постојању оправданог интереса јавности да зна у односу на све информације у поседу органа јавне власти, уз могућност да орган власти докаже да у конкретној ситуацији постоји супротстављени претежнији интерес.

Изузеци од права на приступ информацијама прописани чл. 9., 13. и 14.Закона нису апсолутне природе и не доводе аутоматски до ускраћивања или ограничења права без претходног вагања супротстављених интереса и могућих штетних последица, у складу са чланом 8. Закона.

У односу на предметне информације, Повереник је мишљења да би било веома тешко доказати да би, саопштавањем назива центара за социјални рад који су у 2012. привремено изместили децу из породице ради безбедности као и статистичког податка о броју те деце по сваком центру, било повређено право на приватност деце и њихових породица или неко друго важно добро одређеног лица.

Статистички, односно анонимизовани подаци, нису подаци о личности, у смислу чл. 3. Закона о заштити података о личности („ Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12) па њихово саопштавање јавности, као вид обраде података, није у супротности са овим законом.

Без обзира о ком броју је реч, идентификовање деце измештене из породица саопштавањем броја таквих случајева на територији једног центра за социјални рад , а тиме и повреда приватности деце и њихових породица, би хипотетички било могуће само на основу укрштања наведених података са претходно откривеним другим информацијама за исте случајеве, а што је ствар процене и доказивања у конкретној ситуацији.

Бр. 011-00-00629/2013-02 од 27.9.2013.

Питање органа власти јесте да ли листинг о електронском гласању који садржи и информације како су по појединим тачкама дневног реда гласали поједини одборници Скупштине града, представља информацију од јавног значаја и да ли постоји законска обавеза Скупштине града да те информације достави на захтев новинара. У прилог одбијања захтева наводи се како се све обезбеђује јавност рада скупштине као и то да би достављање листинга гласања негативно утицало на независност одборника и њихову слободу воље.

У одговору Повереника, наводи се између осталог, следеће:

Листинг као документ са информацијама о електронском гласању у Скупштини града представља информацију од јавног значаја у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), у погледу које, према чл.4. Закона, постоји законска претпоставка о постојању оправданог интереса јавности да зна, све док орган власти који поступа по захтеву, не докаже супротно. Из тога проистиче да Закон дозвољава органу власти да доказује да у конкретној ситуацији постоји неки други такође легитиман интерес који се супротставља интересу јавности да зна и да је тај интерес претежнији, уз обaвeзу да донесе решење о одбијању захтева са разлозима такве одлуке.

Имајући у виду разлоге могућег ограничења права на слободан приступ информацијама прописане чланом 9., 13. и 14. Закона, чије постојање не доводи аутоматски до ограничења права без претходног вагања супротстављених интереса у складу са чланом 8. Закона, Повереник је мишљења да би било веома тешко доказати да би остваривањем приступа информацијама из листинга гласања на седницама скупштине града био повређен неки од интереса који се штите наведеним ограничењима (национална безбедност, економски интереси, судска истрага, живот, здравље, сигурност, приватност и др.).

Имајући у виду да се ради о носиоцима јавних функција, аргументи о могућем утицају на независност одборника и њихову слободу воље, не могу бити разлог могућег ограничења права с позивом на угрожавање приватности и других права личности, у смислу чл. 14. Закона, обзиром да у конкретној ситуацији има места примени изузетака прописаних у тачки 2. овог члана (ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши). Стога чињеница да би одборник, због начина гласања, могао бити прозиван, не може бити разлог ускраћивања информације о томе како је гласао, јер вршење било које јавне функције, односно обављање било ког јавног посла, подразумева и одређену одговорност која проистиче из деловања у име органа кога представља, чиме је и праг приватности значајно нижи у односу на „обичне" грађане.

У прилог таквог става да листинзи о гласању одборника на седницама скупштина града треба да буду доступни јавности, јесу чињенице да се ради о информацијама које су у вези са вршењем јавних односно политичких функција, да су седнице скупштине општине, односно града, по Закону о локалној самоуправи јавне, осим изузетних ситуација, да је неспоран интерес грађана да знају какве ставове њихови изабрани представници заузимају при одлучивању о питањима која су од њихове животне важности.

Чињенице које орган износи као аргумент против достављања листинга гласања новинарима, да је обезбеђена јавност седница на други начин, такође нису Законом предвиђене као разлог могућег ограничења права на приступ информацијама. Примени члана 10. Закона по коме орган власти не мора тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама ако су оне већ објављене и доступне у земљи или на интернету, би било могуће само у случају да су информације из листинга гласања, и у време њиховог тражења, лако доступне тражиоцу, односно да се налазе на интернету.

Бр. 011-00-00540/2013-02 од 13.08.2013.

Појам информације од јавног значаја према српском Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. Гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) подразумева да је информација опредмећена, тј. да је садржана у некаквом документу, без обзира  на врсту носача информације. Уколико још не постоји документ са изменама закона, (радна верзија, преднацрт, нацрт и сл.)  орган власти је, према одредбама чл. 16. ст.1. овог закона, у обавези да тражиоца о томе обавести по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја. У ситуацији када постоје стратешки документи, акциони планови, програми рада и сл. који садрже информацију о динамици доношења или измена прописа, онда и то може бити информација од јавног значаја у смислу овог закона.

Независно од тога, чак и да измене закона још увек нису уобличене као документ, односно да то формално није информација од јавног значаја у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама, елементарна пристојност и начела добре управе налажу да орган власти тражиоца обавести у којој је фази рад на изменама закона.

Иначе, Европски суд правде је поводом Уредбе ЕК бр. 1049/2001 усвојио шире тумачење појма информације од јавног значаја, у смислу да би било погрешно тумачити да се одлука институције којој је упућен захтев односи само на приступ документима као таквим. Новији прописи о приступу информацијама се такодје односе на приступ информацијама које су у поседу органа, без обзира да ли су садржане у документу/има.

Такође,према српском закону, чињеница да су документи у припреми или изради ,  сама по себи не представља разлог за изузимање од приступа. Приступ таквим документима хипотетички  би могао бити ограничен пре њиховог доношења односно усвајања, само под условом ако би то могло штетно утицати на поступак доношења, на осујећење предложених законских решења и сл., применом чл. 9. тач.2. Закона.

Имајући у виду дефиницију појма информације од јавног значаја из чл. 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл.гласник РС“,бр.120/04,54/07,104/09 и 36/10), бројеви службених мобилних телефона државних службеника јесу информације од јавног значаја, с обзиром да су настале у вези са радом органа власти, да су извесно садржане у неком од докумената у вези са евиденцијама или плаћањем трошкова те да јесу у поседу органа, а интерес јавности да их зна се, у смислу чл. 4. овог закона, увек претпоставља, све док орган не докаже супротно.

Полазећи од тога да се ради о службеним телефонима државних службеника који, у вршењу дужности делују у име ауторитета, односно врше власт, да се  трошкови службених телефона извесно плаћају буџетским средствима,  да природа посла туристичке инспекције често захтева хитност поступања и деловање ван радног времена, да се уз то ради о службеницима на руководећим местима, тешко да је могуће доказивати да, у смислу напред цитираног закона, не постоји право јавности на приступ овим информацијама самим тим што исте представљају и податак о личности.

Начелни став Повереника да подаци за контакт са државним службеницима, њихова имена и дужности које обављају, треба да буду доступни јавности, заснива се на одредби члана 14. ст. 1. тач. 2.  напред наведног закона, којим су  прописани изузеци од  права на приватност, када се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју лице врши.

(из мишљења  Повереника, број: 011-00-00570/2011-03  од  09.12.2011.год.)

Ставови и мишљења у вези примене закона која органи власти дају, било на захтев неког лица или изражавају кроз донете  појединачне одлуке, несумљиво представљају веома важне информације за које постоји интерес јавности. То је разлог што се оне морају учинити доступним свима и без изричитог захтева. На то обавезују одредбе о објављивању информатора о раду из члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, као и тачка 2. ст.2. тач.11) Упутства за објављивање информатора о раду државног органа ("Сл. гласник РС" бр.57/05), према којим одредбама,  издата мишљења органа, донете одлуке, жалбе и сл. су обавезан елемент садржаја информатора о раду државног органа.

Поступањем државног органа у складу са наведеним законским обавезама и објављивањем наведених врста информација у свом информатору о раду и његовим редовним ажурирањем према одредбама Упутства, питање злоупотребе добијених информација  у комерцијалне сврхе од издавачких  кућа и јавних гласила, као тражиоца информација, би било беспредметно. Истовремено би било испоштовано  и начело једнакости  у  погледу приступа информацијама од јавног значаја.

(Из одговора Повереника органу власти бр  011-00-7/2006-03 од 29.03.2006.г.)

 

Садржина права на информацију, према чл. 5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04) обухвата право тражиоца информације да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна , затим  право да му се информација учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који информацију садржи, право на  копију тог документа као и право, да му се , на захтев, копија документа упути поштом, факсом или на други начин. При томе, под информацијом од јавног значаја у смислу овог закона, према чл. 2, подразумева се свака информација којом располаже орган јавне власти, која је настала у раду или у вези са радом органа јавне власти , садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.

Уколико се садржина поднетог захтева односи на копију постојећег документа којом орган власти располаже, неспорно је право тражиоца у складу са Заком о слободном приступу информацијама од јавног значаја да му се копија тог документа са траженим информацијама учини доступним у складу са овим законом.

Уколико се пак ради о захтеву за издавање извода из земљишних књига или о захтеву за издавање неке друге јавне исправе,  не ради се о захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, јер издавање исправе подразумева њено сачињавање на основу података из  јавних евиденција, по посебно уређеном поступку.

(Из одговора Повереника органу власти бр. 07-00-232/2-2005-03 од 25.11. 2005.г. и  бр.011-00-18  /2005-01  од 25.11. 2005.г.)

Питање да ли је извештај државног органа о потрошеним средствима за службена путовања у иностранство  информација од јавног значаја, ако јесте, да ли је у том случају орган у обавези да тражиоцу да све тражене информације o именима лица која су ишла на службени пут, радном месту, када су засновала радни однос у органу, укупном радном стажу, месту, дужини и сврси путовања, начину плаћања трошкова  и сл.

Информације из извештаја државног органа о потрошеним средствима за службена путовања у иностранство, јесу информације од јавног значаја у смислу члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04), јер су настале у вези са радом државног органа  и  садржане су у одређеном документу.

Начелно, све информације које се тичу располагања буџетским средствима, па и оне о потрошеним средствима за службена путовања,  јесу информације  за које постоји интерес  јавности и оне  морају бити  доступне.

Наведени подаци тј.  информације о  лицима која су ишла на службени пут, месту, дужини и сврси путовања, начину плаћања трошкова,  саме по  себи, такође не спадају у категорију информација у погледу којих би постојали разлози за ускраћивање приступа. Међутим, уколико поред ових, тражени документ садржи и неке друге информације које задиру у приватност ( нпр. бројеве банкарских рачуна, адресе становања и сл.)  и које у том смислу могу бити ограничене у складу са одредбама члана 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, треба поступити у  складу  са одредбом члана 12. овог закона и такве информације заштитити  приликом давања копије траженог документа.

(Из одговора Повереника органу власти, бр. 06-00-29/2006-04  од  09.05.2006.г)