Саопштења

Данас, 21.11.2018. ступио је на снагу нови Закон о заштити података о личности.

Међутим, у складу са чланом 102 почетак примене новог Закона одложен за девет месеци од дана ступања на снагу.

Изузетно, чланом 98 овог Закона, прописано је да већ даном његовог ступања на снагу престаје да се води Централни регистар збирки података успостављен одредбама, сада већ „старог“ Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12), те да се са Централним регистром, као и са подацима садржаним у том регистру, поступа у складу са прописима који уређују поступање са архивском грађом.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује као конструктиван начин на који је Комора јавних извршитеља реаговала на допис који јој је Повереник упутио указујући на повреде права на заштиту података о личности у поступцима које воде јавни извршитељи.

Комора је обавестила Повереника да је по пријему дописа Повереника, све јавне извршитеље упозорила на обавезу да своје радње ускладе са одредбама Закона о заштити података о личности.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО Фонд), Генералном секретаријату председника Републике и Српској напредној странци.

Поверенику се обратило више грађана који наводе да су корисници пензија, а којима је у протеклих неколико дана поштом пристигло писмо адресирано на њих (име, презиме и адреса), из чије садржине се закључује да је упућено кориснику пензије, потписано од стране председника Републике Србије, са ознаком Српске напредне странке на коверти. Поједина од ових лица наводе да су писма адресирана на њихову малолетну децу, као кориснике породичне пензије.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у писму које је упутио Комори јавних извршитеља указао је да је у више поступака надзора које је спроводио по представкама грађана утврдио неправилности и незаконитости у обради података о личности од стране јавних извршитеља, те да се, и поред неколико формалних упозорења које је Повереник упутио са таквом праксом наставља.

Повереник је подсетио да је једна од законом утврђених обавеза Коморе да се стара о томе да јавни извршитељи савесно и законито обављају свој посао, те да је с тим у складу обавеза Коморе да предузме све потребне кораке да би се са незаконитом праксом престало.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је кривичну пријаву против НН лица из Министарства одбране због тога што је, без законског основа, податке о личности из кадровског информационог система Министарства одбране и професионалног персоналног досијеа Д.Р., мајора и Д.Г. бившег мајора Војске Србије, доставило на велики број електронских адреса медија, али и других лица у земљи и иностранству.

Повереник је, претходно, у спроведеном поступку надзора, утврдио да је дошло до незаконите обраде личних података, укључујући и нарочито осетљиве, које Министарство у редовним приликама третира као "тајне". Након спроведеног поступка надзора Повереник је упутио Министарству одговарајуће Упозорење.

Министарство одбране је у изјашњењу поводом Упозорења обавестило Повереника о низу мера које ће тим поводом предузети, као и о томе да ће тим поводом одговарајући акти министра одбране бити достављени свим организационим јединицима Министарства одбране и Војске Србије.

Повереник оцењује као добро и корисно што ће Министарство предузети наведене мере. Међутим, иако је у Упозорењу Повереника указано на то да је наведеном обрадом личних података повређено неколико закона и чак извршено кривично дело из члана 146 КЗ, у оквиру наведених мера нису предвиђене никакве мере одговорности, па је Повереник поднео кривичну пријаву Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

Повереник, не само поводом конкретног случаја, већ генерално, упозорава да је незаконита обрада података о личности из база података које по закону и у сврхе утврђене законом воде органи власти, у сврху јавног разрачунавања са критичарима или неистомишљеницима, попримила крајње забрињавајуће размере, а с тим у вези посебно брине што и у ситуацијама када је сумња да је извршено кривично дело више него очигледна, изостаје реакција надлежних, пре свега тужилаштва.