Саопштења

Управни суд је пресудом одбио тужбу Републичког јавног тужиоца (РЈТ) за поништај решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, којим је наложено да се јавности учине доступном професионална биографија поступајућег тужиоца у предмету „Савамала“, с тим што ће пре достављања, заштитити и учинити недоступним податке о личности као што су: адресни подаци, лични матични број грађана, име родитеља, место, дан, месец и година рођења и друге податке садржане у тим документима који нису од значаја за вршење тужилачке функције.

Повереник сматра да је пресуда очекивана, логична, као једино правно могућа, али оцењује да случај, односно само подношење тужбе илуструје са каквом неодговорном лакоћом се поступци и акти Повереника покушавају дискредитовати и дисквалификовати.

Тужбу против Повереника у случају Савамала РЈТ је поднело због "кршења закона на штету јавног интереса". То је и генерално, а посебно у конкретној ситуацији буквално правни оксиморон.

Наиме, не само да је савршено нормално и оправдано, у складу са законом и међуанродно прихваћеним стандардима, да професионалне биографије носиоца јавних функција буду доступне јавности, него је шта више у конкретном случају "спорна" биографија и у време подношења тужбе против Повереника, чак и пре тога, била доступна најширој јавности. И то ни мање ни више него на веб сајту Државног већа тужилаца, чијим радом руководи управо републички јавни тужилац. Да под таквим околностима РЈТ квалификује налог Повереника као "кршење закона и угрожавање јавног интереса" је заиста апсурд.

Статистички подаци о подношењу тужби РЈТ-а због "кршења закона на штету јавног интереса", (које може да подноси против више стотина органа) говоре да се оне подносе искључиво против повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што имплицира закључак да је повереник једини државни орган који 'крши закон и угрожава јавни интерес', а то је, у атмосфери у којој, нажалост, органи власти масовно и робусно крше законе, екстремно некоректно.

Ово поготово имајући у виду да кршење права грађана не наилази, ни изблиза, на адекватну кривично правну реакцију, оцењујући да је тужна реалност свакодневно суочавање са мноштвом озбиљних повреда права на приступ информацијама и права на заштиту података о личности, од којих велики број указује на сумњу у извршење кривичних дела и од стране службених лица, а да је истовремено број поступака које тужилаштва тим поводом покреће занемарљив.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да чињеница да Министарство правде већ више месеци ускраћује јавности Србије увид у садржину мишљења које је од Европске комисије добијено поводом Нацрта закона о заштити података о личности у грубој, очигледној супротности са правима јавности и грађана Србије.

Повереник је већ оценио да је текст Нацрта, са становишта правног поретка Србије конфузан и контрадикторан, а са практичног становишта готово неприменљив. Нацрт се уопште не бави уређењем питања која су се у вишегодишњој пракси показала као изузетно озбиљна, отвара могућност упоредног вођења поступака о истој ствари, предвиђа да Повереник примењује законе који су неприменљиви за независна контролна тела, притом без инструмената за њихову примену. Усвајање оваквог закона имало би за последицу још већу правну несигурност и директно угрозило права грађана. С тим у вези, Повереник ће ових дана доставити Министарству, још једном, веома обимно мишљење.

Представници Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности разговарали су са директорком Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Драганом Калиновић, у вези са употребом картица за пензионере и заштитом података.

Повереник је, док је још била на нивоу идеје, подржао иницијативу Фонда ПИО, с почетка ове године, о намери издавања пензионерских картица са минимумом потребних података за доказивање статуса пензионера, оценивши да је решење корисно са становишта обраде и заштите података о личности. Осим што садржи минимум података неопходних у сврху идентификације, картицу за пензионере издаје Фонд ПИО који, у складу са законом, располаже матичним евиденцијама осигураника и корисника права као веродостојним извором података, за разлику од других персонализованих докумената које издају поједине локалне самоуправе (Сениор картице и сл.).

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Вишем јавном тужилаштву (Посебном одељењу за високотехнолошки криминал) информацију о досадашњем току поступка надзора над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) а поводом мобилне апликације "Изабрани доктор".

Повереник је Вишем јавном тужилаштву предложио да размотри достављену документацију и испита основаност сумњи које указују на извршење кривичног дела из члана 146. КЗ - неовлашћено прикупљање личних података.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности изразио је озбиљну забринутост поводом Нацрта закона о заштити података о личности који , уз оцену да представља "усаглашен текст са коментарима Европске комисије и Eurojust-а", Министарство правде недавно објавило на свом веб сајту.

Повереник оцењује да веома озбиљне разлоге за забринутост представљају како сама садржина закона тако и начин на који се он припрема, односно наводно води јавна расправа о њему.

С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће: