Саопштења

Поводом интересовања грађана и медија за став Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у вези са обрадом података о личности која ће се вршити у оквиру пописа који почиње 1. октобра ове године, Повереник, са становишта свог делокруга у погледу примене Закона о заштити података о личности, указује да је спровођење пописа уређено Законом о попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године, те да је тим законом успостављен правни основ за обраду података о личности коју ће вршити Републички завод за статистику у сврху производње и објављивања података званичне статистике.

Подсећамо да се, сагласно одредбама Закона о званичној статистици, под званичном статистиком подразумева обезбеђивање репрезентативних података и информација о масовним економским, демографским и друштвеним појавама, и то за потребе корисника тих података и информација, који могу бити привредни субјекти и њихова удружења, државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, културне, образовне и научне институције, као и најшира јавност, а да је Републички завод за статистику државни орган чија је надлежност одређена Законом о министарствима и односи се на обављање послове везаних за организацију и спровођење статистичких истраживања, прикупљање, обраду, статистичку анализу и објављивање статистичких података.

У том контексту, обрада података о личности у оквиру пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године врши се у јавном интересу и представља правну обавезу Републичког завода за статистику, а Закон о попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године усклађен је са Законом о заштити података о личности.

Имајући у виду изнето, у овом тренутку не постоје индиције које би указивале на то да ће обрада података о личности у оквиру предстојећег пописа становништва, домаћинстава и станова бити у супротности са Законом о заштити података о личности. Међутим, будући да се неправилности у вези са обрадом података о личности никада не могу унапред потпуно искључити, упућујемо све заинтересоване да се ради добијања информација о попису обраћају непосредно Републичком заводу за статистику, као руковаоцу подацима, и позивамо све субјекте који, након добијених информација буду сматрали да се обрада података о личности врши супротно одредбама Закона о заштити података о личности,  о томе обавесте Повереника.

Повереник Милан Мариновић и Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић одржали су данас састанак. Том приликом Повереник је упознао тужиоца Стефановића са тешком злоупотребом права на приступ информацијама од јавног значаја са којом се ових дана суочава ова институција. Наведена злоупотреба може да угрози ефикасно поступање Службе Повереника и проузрокује штету државном буџету, нагласио је Повереник.

Тужилац Стефановић је указао да је Више јавно тужилаштво на чијем је челу, свесно значаја права на приступ информацијама од јавног значаја и повећања транспарентности у раду органа. Да би повећали транспарентност свог рада, они су како је Стефановић нагласио, од формирања Службе за односе са јавношћу, објавили 168 јавних саопштења и 248 одговора на питања медијима, чиме је значајно смањен број захтева за приступ информацијама од јавног значаја.

Повереник је похвалио овакво поступање Вишег јавног тужилаштва.

Мариновић и Стефановић  договорили су наставак сарадње уз координисано поступање.

Поводом обраћања већег броја новинара и грађана у вези са повећаним обимом посла у канцеларији Повереника у току последњих месец дана, у циљу информисања јавности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности указује на следеће: 

Пет међусобно повезаних лица из Врања у периоду од 01.8.2022. године до 2.9.2022. године изјавила су 4614 жалби у области приступа информацијама. Овај број жалби већ сада значајно прелази петогодишњи просек од 4121,2 жалбе, колико у просеку годишње изјаве сви жалиоци. На основу до сада утврђених чињеница намеће се закључак да је реч о тешкој злоупотреби права на приступ информацијама, супротно смислу и духу закона. Од 4614 примљених жалби Повереник је решио 1431 жалбу и за све решене жалбе је утврђено да нису основане, односно утврђено је да су органи јавне власти којима су поднети захтеви поступили по тим захтевима. Чињеница да су наведена лица само два дана након изјављених жалби због тзв. „ћутања управе“ изјавила жалбе против одговора органа јавне власти јасно указује да су свесно неистинито приказали чињеницу да органи јавне власти нису поступили по захтевима за приступ информацијама. Такође, идентичне захтеве пет повезаних лица у кратким временским размацима је доставило истим органима власти, а потом изјављују жалбе Поверенику. Многи органи јавне власти свакодневно контактирају Повереника указујући на то да пет повезаних лица из Врања континуирано доставља огроман број захтева за приступ информацијама, користећи општепознату чињеницу да је време коришћења годишњих одмора, па су због обима тражених информација многи запослени морали да одустану од коришћења годишњег одмора или да га помере. Осим тога, достава писмена наведеним жалиоцима је врло отежана. Из свега наведеног је јасно да није реч о уобичајеном коришћењу једног од основних људских права – праву на приступ информацијама, већ о нечасним и непоштеним мотивима повезаних лица за шта не постоји упориште у закону.

У вези са насталом ситуацијом максимално су ангажовани сви капацитети Повереника, да би се омогућило да сви грађани Републике Србије несметано остварују своја права чија је заштита у надлежности Повереника (право на приступ информацијама од јавног значаја и право на заштиту података о личности), али и да би се спречиле негативне финансијске последице по буџет Републике Србије.

Осим тога, Повереник предузима све мере да би се настали проблем решио на системски начин, што, између осталог, подразумева и обавештавање релевантних органа, али и иницирање одређених законских измена.

Независно од наведеног, Повереник апелује на све органе јавне власти да доследно примењују Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и да поступају по захтевима у складу са Законом, јер је то једини примерен начин да се одговори на ову изазовну ситуацију и да се очува смисао и дух права на приступ информацијама од јавног значаја које представља једну од најзначајнијих вредности у сваком демократском, транспарентном и отвореном друштву. Повереник такође подсећа да је ћутање по захтевима за приступ информацијама неприхватљиво и прекршајно кажњиво, те да ће Повереник доследно примењивати своја овлашћења за издавање прекршајних налога и подношење захтева за покретање прекршајних поступака у случају кршења одредби Закона.

„Обавештавамо грађане и органе јавне власти да се, услед повећаног обима послова који су у надлежности Повереника, овом органу могу обраћати путем мејла office@poverenik.rs сваког радног дана од 7:30 до 15:30 часова, а путем телефона (011 3408 900) сваког радног дана од 10:00 до 14:00 часова".

Срдачно,

Служба Повереника

Поводом текста објављеног у дневном листу „Данас“ 10. августа 2022. године у којем је изнет податак о адреси стана Председника Републике, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као државни орган надлежан за заштиту података о личности у Републици Србији, подсећа грађане да је заштита података о личности грађана у Републици Србији регулисана Законом о заштити података о личности, који предвиђа и посебне случајеве обраде података о личности, међу које спада и обрада података о личности у сврхе новинарског истраживања и објављивања информација у медијима.