Саопштења

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, представио је данас другу по реду националну кампању о заштити података о личности под називом Да лично буде безбедно.

„Морамо да будемо уједињени у борби за заштиту наших података о личности. Не можемо сами да их заштитимо, поред институције Повереника која је ту да заштити ваше податке и сами грађани морају да имају свест о томе како безбедно да чувају своје податке и да их олако не дају другима“, изјавио је данас на представљању кампање Повереник Милан Мариновић.

На скупу су говорили и њ.е. Марсел Пешко, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и представници агенције Red communication Мирјана Малешевић и Катарина Перовић задужени за израду креативног концепта кампање.

Припремили смо пет анимираних видео спотова и банера као и информативну брошуру са циљем да приближимо најпре старијој популацији и становницима руралних подручја, али на крају и свим осталим грађанима - како да заштите своје податке на интернету, како безбедно да користе вештачку интелигенцију, али и о обавезама оних који користе наше личне податке и улози Повереника у заштити података о личности.

Скуп којим смо обележили почетак друге националне кампање промовисања права на заштиту података о личности Да лично буде безбедно. одржан је у Хотелу Голден Тулип Зира у Београду.

Од данас, 9. марта 2026. видео материјали почињу са емитовањем на националним, регионалним и локалним ТВ станицама, као и на дигиталним порталима.

Брошуру и Тв спотове можете погледати на сајту Повереника и Youtube каналу Повереника.

Фотографије са догађаја омогућио је ОЕБС:

Обележавање Дана заштите података о личности 2026.

„Ово право неће постојати ако не будемо имали шта да сачувамо-ако подаци постану јавни.“, изјавио је Повереник Милан Мариновић у уводном излагању приликом обележавања Дана заштите података о личности који се одржао данас у Привредној комори Србије. Даље је истакао да са обзиром на оне који су у сталном лову на наше податке о личности ми не смемо себи дозволити да се успавамо. Да у данашње време није уопште лако штитити ово право и упркос изузетним напорима непходна нам је помоћ свих оних који могу и желе да помогну - а пре свега самих грађана.

Повереник је нагласио да је једно од могућих решења на ове изазове јачање регионалне и формирање глобалне сарадње у оквиру Е-асоцијације органа за заштиту података о личности. На крају, указао је да су изазови постали глобални и да наш одговор мора бити глобалан.

Представници страних делегација шеф Мисије ОЕБС-а у Србији њ.е. Марсел Пешко и заменица шефа Делегације ЕУ у Србији гђа Пламена Халачева, истакли су да нема већих разлика између тога шта се ради у ЕУ и код нас у погледу заштите података о личности. Зато морамо заједно да се боримо како бисмо заштитили своју приватност.

Заменица Повереника Сања Унковић нагласила је у свом уводном обраћању да се у ери новог доба више фокусирамо на развој природне интелигенције уместо вештачке интелигенције, да људи заборављају да је природна интелигенција измислила вештачку интелигенцију и на крају да не заборавимо да будемо људи. Такође се осврнула на рад Сектора за надзор који је у прошлој години, обавио више од 1280 надзора. Поред тога институција је наставила да спроводи едукације како полазника кратких програма студија из области заштите података о личности тако и органа и других привредних субјеката. Такође нагласила је да је Служба Повереника у протеклом периоду остварила интензивну међународну сарадњу у циљу боље заштите овог људског права.

Мирослав Панић, саветник Повереника, говорећи о интервенцији да се Закон о заштити података о личности измени, нагласио је да је Служба Повереника преузела да припреми модел новог Закона о заштити података о личности који бисмо доставили Радној групи као наш својеврстан предлог. Два су циља да се уради нов закон, да се у номотехничком смислу учини лакшим за примену, а други циљ да се уреде инсититути који у закону нису до сада били обрађени као што су видео надзор, обрада података у системима вештачке интелигенције, биометријски и генетички подаци.

На крају, доделили смо признања за посебан допринос заштити података о личности у Републици Србији следећим институцијама: Мисији ОЕБС-а у Србији, Канцеларији Уједињених нација за пројектне услуге (Унопс), Правном факултету Универзитета у Београду и Управи за заједничке послове републичких органа.

Заменица Повереника позвала је заинтересоване, да се са најновијим ставовима и мишљењима Повереника упознају у најновијој публикацији број XI, које могу у електронском облику преузети овде. 

 Овде можете погледати ГАЛЕРИЈУ фотографија са догађаја (фотограф Марина Јанчевић)

Обавезу достављања годишњих извештаја за 2025. годину о радњама предузетим у циљу примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја имају сви органи јавне власти из члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Службени гласник РС", бр. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10 и 105/21).

Годишње извештаје за 2025. годину, органи јавне власти ће моћи да доставе од 1. јануара до 31. јануара 2026. године, путем Портала за достављање годишњих извештаја органа власти https://izvestaji.poverenik.rs/.

Служба Повереника

„Брисањем члана 13 из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја на врху планине ослободила се грудва која се претворила у лавину. Даље, променио се и став Управног суда о надокнади трошкова који се променио после 15 година и од тада имамо системску злоупотребу права. То отежава функционисање органа власти (око 4,000 месних заједница, 1,500 образовних институција, домова здравља и других доведећи у питање њихово функционисање). Уједно угрожено је и функционисање Повереника који поступа по жалбама ових органа “, изјавио је Повереник Милан Мариновић поводом обележавања Међународног дана права јавности да зна који се одржао данас у Привредној комори Србије.

Он је даље истакао да није урађено све што је могло а оно што треба урадити је промена закона и промена става Управног суда. Повереник апелује на Владу и Народну скупштину Републике Србије да текст измена овог закона ставе на прво следеће заседање Скупштине.

У уводном излагању говорили су и представници страних делегација г. Мануел Мунтеану шеф за информисање, комуникацију и медије; Делегације ЕУ у Србији и гђа Августа Федерстон в.д. шефице Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији, подржавајући и ове године институцију Повереника у тежњи да се ово право очува и унапреди.

Повереник се на крају захвалио и свим запосленима који својим радом доприносе да грађани последице ове злоупотребе права не осете у толикој мери.

Ове године Повереник је доделио следећим органима признање за допринос афирмисању права јавности да зна:

• у категорији републичких органа - Националној служби за запошљавање;
• у категорији покрајинских органа додељена је - Влади АП Војводине;
• у категорији органа локалне самоуправе - Општини Велико Градиште;
• у категорији правосудних органа - Основном суду у Мајданпеку;
• у категорији осталих органа власти - ОШ „Десанка Максимовић“ из Косовске Каменице;
• Посебно признање/захвалницу Повереник је доделио Аустријској развојној агенцији (АДА)
• Главна награда, за посебан допринос афирмисању права на приступ информацијама (статуета) није ове године додељена.

В.д. помоћнице генералног секретара Славољупка Павловић представила је најновију публикацију број XIV.  Овогодишња публикација садржи ставове и мишљења Повереника на догађаје који су обележили претходну годину а који рефлектују важност овог права.

На крају скупа в.д. помоћника генералног секретара Златко Петровић указао је на важност достављања годишњих извештаја органа власти,  јер се из тих извештаја могу видети ефекти примене овог закона.

Симбол обележавања овогодишњег догађаја је тас, који показује значај вагања интереса у сваком појединачном случају.

Овде можете погледати ГАЛЕРИЈУ фотографија са догађаја (фотограф Марина Јанчевић)

Снимак догађаја можете погледати на YouTube каналу Повереника:

Поводом већег броја обраћања грађана Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности са захтевима за остваривање права у вези са заштитом података о личности који се обрађују од стране компаније Meta Platforms Inc. (у чијем власништву су друштвене мреже Facebook, Instagram, Whatsapp), Повереник издаје следеће саопштење:

Политици приватности компаније Meta, која важи за кориснике Facebook и Instagram сервиса у Србији, може се приступити путем следећег линка:

https://sr-rs.facebook.com/privacy/policy/?entry_point=facebook_page_footer

Метина политика приватности садржи информације за кориснике у вези са механизмима путем којих могу ефикасно да остваре своја права на приватност. Ово укључује образац за контакт у одељку Метине политике приватности под називом „Како се обратити компанији Мета ако имате питања“. Путем оваквих механизама, корисници у Србији могу директно да остваре своја права на приватност, на свом локалном језику.

У складу са локалним законима, физичким лицима у Србији пружају се различити алати за приступ, управљање, преузимање и брисање њихових информација које деле са Метом током интеракције са њиховим услугама. Наиме, корисници могу управљати својим информацијама у подешавањима производа које користе и, ако желе, подесити садржај тако да буде јаван или приватан, или избрисати свој садржај (нпр. постове, фотографије) са својих налога на Фејсбуку и Инстаграму.

Корисници такође могу да изврше „Проверу приватности“, што је процес који води кориснике кроз њихова важна подешавања приватности и безбедности на Фејсбуку који им служи да појачају безбедност налога и да управљају тиме ко може да види шта деле, као и да верификују начин на који се користе њихове информације. Више информација о томе доступно је на следећем линку: https://www.facebook.com/privacy/checkup/.

Компанија Мета је увела „Центар за приватност“, централну тачку где корисници могу боље разумети праксе ове компаније и доносити информисане одлуке о својој приватности на начин који им одговара. „Центар за приватност“ обухвата различите модуле, укључујући теме о дељењу, прикупљању и коришћењу садржаја, као и о безбедности и оглашавању, а који су директно повезани са питањима приватности или забринутошћу поводом релевантних контрола приватности и безбедности које Мета нуди својим корисницима. Више информација о томе можете пронаћи на следећем линку: https://www.facebook.com/privacy/center/.

„Центар за приватност“ креиран је са циљем да се корисницима омогући да направе избор приватности који им одговара и да им се објасни како могу да управљају и контролишу своју приватност на Фејсбуку, Инстаграму, Месинџеру и другим Метиним производима.

Наведени процес „Провера приватности“ и Метин „Центар за приватност“ такође су доступни на српском језику.