ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Овде можете преузети документ
pdf Приручник.pdf
Величина документа:1 МБ

ПРЕГЛЕД НАЈВАЖНИЈИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУ ИНФОРАМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА: 

Закон о изменама и допуна Закона о слободном приступу инфорамацијама од јавног значаја („Службени гласник РС бр. 105 од 8.11.2021.)  ступио је на на снагу 16. новембра 2021. године, а његова примена је почела 17.02.2022. године.

Најзначајније измене и допуне Закона су:

  1. Афирмисан је принцип проактивне транспарентности, као начин остваривања права на приступ информацијама (чл. 1. Закона). Информатор о раду се објављује путем јединственог информационог система информатора о раду који води и одржава Повереник; у електронском и машински читљивом облику; ажурира се на 30 дана; шири је обим информација које се објављују и шири је круг органа који су обвезници израде информатора; пропуштање да се изради и ажурира информатор о раду представља прекршај за који одговара руководилац органа (чл. 39. и 40. Закона).
  2. У значајној мери је проширен круг органа јавне власти који су обвезници Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (чл. 3. Закона).
  3. Проширен је круг основа који представљају формалноправни услов за могуће ограничење или искључење права на приступ информацијама од јавног значаја (чл. 9. Закона).
  4. Институт злоупотребе права на приступ информацијама од јавног значаја из чл. 13. Закона у целости је брисан, тј. ово више не може бити основ за ограничење или искључење права на приступ информацијама.
  5. Прописан је начин поступања органа када се захтев односи на информације које су садржане у великом броју докумената. Ако би услед тога поступање органа у року од 15 дана било отежано, орган може, у року од седам дана од дана пријема уредног захтева, обавестити тражиоца о томе и понудити му да захтев прецизира или да оствари увид у документе пре него што одреди које су му копије докумената потребне (чл. 16. ст. 3. Закона). Наведена норма није детаљније разрађена.
  6. Допуњена су и прецизирана правила за поступање по неуредном захтеву за приступ информацијама. Упутство о допуни тражиоцу се мора дати у року од осам дана од дана пријема захтева (чл. 15. ст.5. Закона). Орган тражиоцу оставља рок за уређење захтева који не може бити краћи од осам ни дужи од 15 дана. Одбацивање захтева се сада врши у форми решења (чл. 15. ст.6. Закона).
  7. Правило које се односи на продужење рока за поступање по захтеву на 40 дана је измењено, односно његов опсег је измењен. До сада се ова могућност могла користити само уколико орган планира да учини доступним информације у потпуности, а сада је та могућност проширена и на само поступање по захтеву, што значи да се у продуженом року може и одбити захтев решењем (чл. 16. ст. 4. Закона). И даље стоји обавеза органа да обавештење о продужењу рока упути тражиоцу у року од седам дана од дана пријема захтева и само ако из оправданих разлога није у могућности да по захтеву поступи у року од 15 дана.
  8. Посебна правила су прописана за поступање по захтевима за информацијама које представљају тајне податке у смислу Закона о тајности података, а која се разликују у зависности од тога да ли је тајност одредио други орган (чл. 16. ст.5. Закона) или орган коме је поднет захтев и који одлучује о захтеву (чл. 16. ст. 6. и 13. Закона). У првом случају захтев се прослеђује органу који је одредио тајност податка на даље поступање, а у другом случају се преиспитује да ли и даље постоје разлози због којих је податак одређен као тајни. Ако не постоје, доноси се одлука о престанку тајности податка (у складу са Законом о тајности података) и информација се чини доступном тражиоцу. Међутим, уколико и даље постоје разлози због којих је податак одређен као тајни, у образложењу решења којим се одбија захтев,  орган је дужан да наведе и разлоге за одређивање тајности и разлоге због којих податак и даље треба да се чува као тајни.  (Иста обавеза постоји и ако је податак одређен као пословна или професионална тајна).
  9. Повереник има ново овлашћење када одлучује по жалби против решења о одбијању захтева који се односи на тајни податак. Ако у поступку по таквој жалби Повереник утврди да су престали разлози због којих је податак одређен као тајни, односно да податак није одређен као тајни у складу са Законом о тајности података, донеће решење којим се жалба усваја, а органу власти налаже да опозове тајност траженог податка и подносиоцу захтева омогући приступ том податку. Пре доношења одлуке Повереник је дужан да изврши увид у списе предмета на који се жалба односи (чл. 24. ст. 7. и 8. Закона).
  10. Проширен је круг органа јавне власти против којих се не може поднети жалба Поверенику, већ се може само водити управни спор. Поред шест постојећих жалба се сада не може изјавити ни против Народне банке Србије, већ се само може водити управни спор (чл. 22. ст. 3. Закона).
  11. Измењени су рокови за поступање Повереника по жалби. Повереник доноси решење без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од дана пријема жалбе, осим ако је реч о жалби због непоступања органа власти у складу са чланом 16. став 2. Закона (информације од значаја за заштиту живота или слободе неког лица, односно за угрожавање или заштиту здравља становништва или животне средине -рок за поступање првостепеног органа 48 сати) у ком случају Повереник доноси решење у року од 30 дана од дана пријема жалбе (чл. 24. ст. 1. и 2. Закона).
  12. Kада поводом жалбе због непоступања по захтеву (ћутање управе) утврди да је жалба основана, Повереник ће решењем наложити органу власти да у одређеном року поступи по захтеву (чл. 24. ст. 6. Закона). У овим ситуацијама Повереник не одлучује мериторно о захтеву. Када Повереник донесе овакво решење, он у складу са законом који регулише прекршајни поступак издаје прекршајни налог из чл. 47. Закона (чл. 24. ст. 10. Закона), којим је прописано да ће се новчаном казном у износу од 30.000 динара казнити за прекршај овлашћено лице за поступање по захтевима (односно руководилац органа ако овлашћено лице није одређено), ако не поступи по захтеву у складу са роковима из члана 16. Закона (ћутање управе).
  13. Одлука о обустави поступка по жалби доноси се у форми решења (чл. 24.ст.9. Закона).
  14. Органи власти су дужни да Поверенику, на његов захтев и у року који он одреди, а који не може бити дужи од 15 дана, доставе све податке неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за доношење решења из чл. 24. и 25. Закона, као и за одлучивање о подношењу захтева за покретање прекршајних поступака који су у вези са тим решењима. Поверенику ће, ради утврђивања чињеничног стања бити омогућен приступ сваком носачу информације на који се овај закон примењује. Орган надлежан за вођење евиденција о пребивалишту и боравишту грађана и јединственом матичном броју грађана дужан је да Поверенику, на његов захтев, достави податке из тих евиденција који су неопходни за изрицање прекршајног налога и подношење захтева за покретање прекршајног поступка (чл. 26. Закона).
  15. Деблокирани су механизми за управно извршење решења Повереника. Повереник ће принудити извршеника – орган власти да испуни обавезе из решења Повереника посредном принудом, изрицањем новчаних казни. Новчана казна се изриче решењем. Новчана казна се изриче у распону од 20.000 до 100.000 динара и може бити изречена више пута. Изречену новчану казну извршава суд у складу са законом којим се регулише извршење и обезбеђење. Изречене новчане казне представљају приход буџета Републике Србије (члан 28а Закона).
  16. Повереник има нова овлашћења. Поред изрицања прекршајног налога, овлашћен је и да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка за прекршаје прописане Законом, када у поступку по жалби оцени да постоји прекршај. Тражилац информације не може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против органа власти пре окончања поступка по жалби пред Повереником, односно пре окончања управног спора ако жалба Поверенику није допуштена. У овом случају тражилац информације је дужан да се претходно обрати Поверенику захтевом да Повереник поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно управној инспекцији, ако је вођен управни спор. Ако Повереник, односно управна инспекција у року од осам дана не одговори тражиоцу информације на захтев за покретање поступка или му одговори да нема основа за подношење захтева за покретање прекршајног поступка, тражилац информације је овлашћен да сам поднесе захтев за покретање прекршајног поступка. Ако Повереник, односно управна инспекција поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, на захтев тражиоца информације или на сопствену иницијативу, дужан је да о евентуалном одустајању од тог захтева обавести тражиоца информације, у року од осам дана од дана одустајања од захтева, да би тражилац информације могао да настави поступак (чл. 28б).
  17. Повереник може образовати канцеларије и ван свог седишта. Обављање послова у канцеларији уређује се актом о организацији и систематизацији послова стручне службе Повереника. (чл. 29. ст. 2. и 3. Закона). Планирано је отварање канцеларија у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.
  18. Повереник се бира у Народној скупштини, већином гласова свих народних посланика, на предлог одбора надлежног за државну управу, на време од осам година, по јавном позиву. Законом је ближе уређен и начин избора Повереника и услови за обављање функције Повереника (чл. 30. Закона).
  19. Поверенику више није потребна сагласност Народне скупштине за општи акт о организацији и систематизацији послова стручне службе Повереника, већ је само дужан да о томе обавести Народну скупштину у року од 15 дана од дана доношења тог акта (чл. 34. ст. 3. Закона).
  20. Овлашћена лица за поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја имају шири обим обавеза и значајно већу одговорност (пре свега прекршајну, која је сада изричито прописана законом). Први пут је законом прописана и изричита одговорност и дужност запослених у органу власти да овлашћеном лицу пруже сву неопходну помоћ и доставе потпуне и тачне информације неопходне за поступање по захтеву (чл. 38. Закона).
  21. Обавезу подношења годишњег изврештаја Поверенику сада имају сви органи јавне власти, без изузетака, до 31. јануара текуће године за претходну годину. Поред постојећих података, Поверенику се по новом закону достављају и следећи подаци: о руководиоцу органа власти и овлашћеном лицу; о броју поднетих захтева који се односе на информације о здрављу становништва или заштити животне средине из члана 16. став 2. овог закона; о броју поднетих захтева који се односе на информације о располагању јавним средствима; о броју поднетих захтева који се односе на информације из надлежности тог органа власти. Повереник ће прописати образац за подношење годишњег извештаја. У случају пропуштања да се поднесе годишњи извештај Повереник је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против руководиоца органа (чл. 43. Закона).
  22. Закон је направио разлику између прекршаја за које одговара руководилац органа (чл. 46. ст. 1. Закона), овлашћено лице за поступање по захтевима (чл. 46. ст. 2. Закона) и запослени у органу власти (чл. 46. ст. 3. Закона). За све ове прекршаје предвиђена је новчана казна у распону од 20.000 динара до 100.000 динара.
  23. Није одговорно за прекршај овлашћено лице које је поступало по налогу руководиоца органа власти и предузело све радње које је на основу закона, другог прописа или акта било дужно да предузме да би спречило извршење прекршаја (чл. 46. ст. 4. Закона).
  24. Поступци за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја започети пре почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС”, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) (самостални члан 30. Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја).

Припредила

Славољупка Павловић