ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор Данас

Како се спроводи Закон о слободном приступу информацијама

Вера белоруског свештеника

Свако има право да зна да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја. Има и право да му се та информација учини доступном, тако што ће му се омогућити увид у документ који је садржи или дати копија тог документа. Ово је суштина садржине основних одредаба нашег Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Најкраће, закон полази од тога да је, у начелу, свака информација о раду власти доступна јавности. Он, наравно, предвиђа и ситуације када се остваривање тог права може ограничити, али увек уз услов да се ради о спречавању тешке штете по неки други интерес, интерес који је у конкретном случају претежан у односу на интерес јавности да зна.

Очигледно је, без обзира на неке евидентне недостатке нашег закона, да се законодавац определио за једну врло демократску, либералну концепцију слободе приступа информацијама. Очигледно је и то да у земљи, чија се "безбедносна култура" деценијама развијала у складу са сасвим другачијим принципима и у којој и дан данас има безброј тема за људе талента Домановића, Нушића и Ковачевића, оваква концепција представља нешто што многи изузетно тешко разумеју и још теже прихватају.

Интересантно је да права нису зајамчена само нашим физичким и правним лицима, већ под једнаким условима свима, без обзира на држављанство, пребивалиште, националну припадност или било које друго слично својство. За конзервативце тешко разумљиво, за реалисте решење какво ћемо све чешће имати у нашим законима. Укључивање у европске интеграције смањује простор за националне резервације права.

Наравно да остваривање права на приступ информацијама страних лица сада, када тек стварамо почетне услове за остваривање тог права за наше грађане, нема примаран значај. Ипак, за мене је било врло интересантно када ће и под којим околностима неко страно лице да се позове на права која му закон јемчи. Ових дана био сам у прилици, и то два пута, да се с тим сретнем. Околности и ефекти тих покушаја остваривања права су различити, и охрабрујући и обесхрабрујући и, мислим, за јавност занимљиви.

Случај први. Регионална канцеларија Норвешке народне помоћи за југоисточну Европу обратила се МУП-у Србије, с позивом на Закон о слободном приступу информацијама, тражећи информације у вези са употребом касетних бомби током НАТО напада на нашу земљу током 1999. године. Интересују их сви подаци везани за овај тип акција, интервенције полиције након напада касетним бомбама, подаци о жртвама (као што је мала Милица Ракић из Батајнице), као и подаци о несрећним случајевима до којих је дошло касније, у мирнодопским условима услед деловања заосталих неексплодираних касетних бомби. Добили су, у законском року, следећи одговор: "Траженим подацима располаже Криминалистичко-технички центар Управе криминалистичке полиције, који се налази у Београду, у Кнеза Милоша 101. С обзиром на то да се ради о веома обимној документацији, која се, осим у папирном, чува и у електронском облику, на 14 зип дискета, потребно је да се, ради договора о начину и термину преузимања копија документације, обратите начелнику КТЦ господину Владимиру Миомановићу на тел..."

Коректно, одговорно, у складу са законом и, разуме се, охрабрујуће.

Случај други. Владимир Горидовец, свештеник из Белорусије, поднео је МУП-у Србије захтев за приступ информацији од јавног значаја, којим је затражио податке везане за живот Јустина Поповића, у виду архивске грађе.

Одговор: "Након извршених провера, утврђено је да МУП Србије не располаже траженом документацијом, те да је захтев проследило Поверенику за информације од јавног значаја, чија ће се стручна служба постарати да утврди да ли и ко поседује тражене информације." Захтев је, заиста, у складу са законом, прослеђен Поверенику, уз обавештење да се тражена грађа, уколико постоји, налази у архиви Безбедносно-информативне агенције или у Архиву Србије.

Коректно, одговорно, у складу са законом, и, до тог тренутка, охрабрујуће.

Пре нешто више од месец дана Повереник је захтев проследио БИА, тражећи да поступе по захтеву, односно да га обавесте у случају да траженим подацима не располажу. Изостао је било какав одговор.

Штета, без обзира шта је у основи оваквог поступања, односно непоступања. Јер, сви, који врше јавне послове, морали би да знају какав је значај примене права. Кад једна држава донесе нови закон и у правни поредак унесе нова права и обавезе, највећу обавезу ствара управо за себе. Мора да заиста обезбеди остваривање оног што је у закону прописано. У противном, пре или касније други почну да је схватају као неозбиљну, што је за било коју државу лоше и опасно.

Ни као Поверенику за информације, ни као грађанину ове земље, нимало ми се не допада то да отац Горидовец, белоруски поп, верује у озбиљност закона моје земље, а да неки наши државни органи у исто не верују.

Повереник за информације