ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: "Блиц"

гост коментатор

Родољуб Шабић, Повереник за информације

Већ дуго Србија, практично последња у Европи, нема савремен Закон о класификацији тајних података. Повереник за информације већ годинама упозорава на штету коју због тога трпимо и на неопходност доношења тог закона. Нажалост, без резултата. Ни Влада ни нека посланичка група нису предложили овај закон. Додуше, што није урадила "политичка елита", покушао је цивилни сектор. Коалиција више НВО формирала је експертску групу која је израдила закон. И Повереник је, не као функционер већ ад персонам, узео учешће у раду групе. А активисти НВО су у више градова прикупили десетине хиљада потписа подршке и предлог је, у складу са Уставом, поднет Народној скупштини још крајем 2007.

Предлог се једно време налазио и на сајту Скупштине, у рубрици "Закони у процедури", а онда је просто пропао у црну рупу. Након дугог, упорног настојања, подносиоци иницијативе су добили информацију да се закон налази у МУП-у "ради провере" потписа. Тражили су информације о томе од МУП-а и нису добили. Жалили су се поверенику за информације који је наложио МУП-у да грађанима да информације које ће објаснити о чему се ради. "Ћутање" се наставило, па су се грађани обратили за помоћ и омбудсману, Заштитнику грађана. Његова интервенција дала је резултат, објаснила разлоге "ћутње" - МУП га је обавестио да је "пронашао загубљени списак 72.000 грађана".

И шта сад? Повереник за информације је у међувремену постао и повереник за заштиту података о личности. И мораће, у том својству упозорити МУП да је за сваку обраду података о личности потребан изричит основ у закону. И да такав основ за "проверу потписа" подносиоца грађанске иницијативе не постоји нити је икад постојао.

Можемо ли из овог бесмисленог врзиног кола извући бар некакву корист? Можда, ако буде повод да одговорни размисле о томе какав однос демократско друштво дугује иницијативи више десетина хиљада грађана. Или о томе да уместо да потхрањујемо илузије о "нашим високим административним капацитетима", морамо много више радити да те капацитете стварно унапредимо.