ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Блиц

Реакција на изјаву првог човека тајне службе

Омбудсман најављује прву контролу БИА крајем јануара. Месаровић: Високи савет није ни писмено ни усмено од БИА затражио нити дао налог ни БИА ни МУП да доставе било какве податке

Т. Н. Ђаковић

Безбедносно-информативна агенција није имала налог Високог савета судства за прикупљање података о судијама при реизбору - рекла је за „Блиц“ Ната Месаровић, председница Високог савета правосуђа, након објашњења Саше Вукадиновића, директора БИА, да агенција прикупља податке о лицима од посебног значаја за државу, а да подаци о представницима правосудних органа којима располаже нису злоупотребљени и нису доспели у руке неовлашћених лица.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података, каже да је овај акт БИА неуставан и да агенција нема уставна овлашћења за то. Саша Јанковић, омбудсман, најавио је прву контролу БИА крајем јануара, кроз коју ће разматрати и ово питање.

- Високи савет није ни писмено ни усмено од БИА затражио нити дао налог ни БИА ни МУП да доставе податке о судијама. За то немамо законско овлашћење. Зна се по чијем захтеву се примењују мере прислушкивања и праћења, то не може бити по налогу Високог савета јер је то потпуно неовлашћено. Не можемо ми да дамо налог, то би значило да смо у току избора судија вршили кривична дела. Из медија сам сазнала да се директор БИА изјаснио да је давао податке на захтев Министарства правде, али је јасно да то није тражила министарка правде која је члан Високог савета судства по положају - каже Месаровићева.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, каже да ниједним законом није предвиђен основ за употребу података БИА у реизбору носилаца правосудних функција.

- С правног аспекта ситуација је сасвим јасна на уставном нивоу. По Уставу, свака обрада података о личности може се вршити само по основу који је утврђен законом, а не и неким другим актима ниже правне снаге. Колико је мени познато, ниједним законом није предвиђен изричит основ за употребу података БИА у поступку реизбора носилаца правосудних функција - навео је Шабић. Он је подвукао да му, независно од питања уставности таквог акта, није познато да постоји подзаконски пропис који би на експлицитан начин омогућавао коришћење података БИА у поступку реизбора. Такође је додао да након што су крајем године бројни медији пренели изјаву министарке правде Снежане Маловић да су коришћени подаци БИА у реизбору, одмах је реаговао и разговарао са министарком. Она му је тада, како је навео за „Блиц“, „пружила уверавања да та вест није тачна, да је реч о погрешној интерпретацији њене изјаве, односно да подаци БИА нису коришћени“.

Шабић каже да није искључено да ће то питање бити отворено на формалан начин у његовој канцеларији, пошто су неке жалбе већ јавно најављене. Саша Јанковић, обудсман, заштитник грађана, каже да апсолутно помно прати дешавања са реизбором судија, као и да има пуно поверење у кораке које предузима надлежни орган за заштиту података о личности - Родољуб Шабић, као и да је у дневном контакту с њим.

- Многа питања су у стручној и широј јавности покренута реизбором судија. Једно од њих - да ли је БИА поступала, односно да ли су коришћени њени подаци у реизбору судија - тиче се у првом реду уставних и законских одредаба о заштити личних података. Ако би се десило да су лични подаци прикупљани и обрађивани без законског основа, то би се онда тицало и поштовања и остваривања других загарантованих права кандидата за судијске и тужилачке функције - наводи Јанковић.

Он додаје да повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности има сва овлашћења да такву обраду података, ако је постојала, санкционише, а за кршење других права које би било резултат евентуалног незаконитог прикупљања и обраде података о личности, као што је повреда права на рад, на располагању су друге институције, а ако је потребно и заштитник грађана - наводи Јанковић.

Он најављује да ће повереник, ако му буду упућене притужбе које су јавно најављиване, сигурно проверити да ли је било законског основа за предузимање мере од стране БИА и да ли су прекршена права судија, те да ли су подаци о њима прикупљани и коришћени у складу са законом.

- То ће испитати повереник, али ће то такође бити и једна од тема за моју контролну посету БИА крајем месеца - стриктан је Јанковић.

Да ли има механизме провере или ће само веровати на реч директору БИА?

Омбудсман каже да је као заштитник грађана овлашћен да изврши увид у све чињенице и податке да би донео процену о правилности рада без обзира на степен тајности.

- Никоме се у контроли не верује на реч, то онда није контрола. Контрола није питање поверења или неповерења, већ је дужност оног који контролише да утврди чињенице, а дужност контролисаног је да их презентује, ту нема сујете. Само тако грађани могу знати да их неко, ко није одговоран извршној власти, штити од злоупотреба чак и у ситуацијама у којима се мора обезбедити тајност - наводи он.

 

Антрфиле : Јанковић: Обратио сам се и председнику

- По слову закона оштре казне су предвиђене за незакониту обраду података. Одговорност ће, ако постоји, сигурно бити утврђена, а јавност обавештена. Питање начина избора судија је круцијално питање за државу, јавност и грађане Србије. О том питању разговарао сам са председницом Друштва судија Србије Драганом Бољевић, али и са председником Србије Борисом Тадићем, који такође инсистира на томе да се морају испитати жалбе оних који сматрају да су им права у поступку избора прекршена. То ће, ако буде требало, радити и заштитник грађана - каже Саша Јанковић.