ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Школа је затражила мишљење Повереника да ли треба да поступи по захтеву адвоката родитеља ученика те школе, којим се траже записници школског Тима за заштиту деце  од насиља и остале забелешке и изјаве о проблемима у школи, будући да ти документи садрже личне податке о ученицима.

У одговору се наводи да Повереник, као заштитник права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на заштиту података о личности, одлучује у другостепеном поступку и у том поступку заузима став у конкретном случају по жалби, на основу релевантних чињеница и околности, што би учинио и у овом случају, уколико дође до жалбе, па је у вези са траженим изнет само начелан став :

Најпре, у вези са обавезом Школе да поступа по захтеву, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), обавезује школу, као орган јавне власти да поступи по сваком захтеву за приступ информацијама, без обзира да ли удовољава захтеву или одбија захтев, с тим што у првом случају нема обавезу да доноси решење, већ о омогућеном приступу сачињава само службену белешку као доказ поступања( чл. 16. ст.9.), а у другом случају је у обавези да донесе решење са образложењем зашто се захтев одбија и са поуком о правном леку ( чл.16.ст.10).Обавеза поступања по захтеву постоји чак и када орган власти нема информацију, о чему је дужан да обавести тражиоца и поступи у складу са чл. 19.Закона.

Није спорно да информације садржане у записницима школских тимова и другим записима насталим у вези са радом Школе, имају карактер информација од јавног значаја у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и као такве, оне могу бити легитиман предмет захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, од сваког лица, укључујући родитеље, односно њихове адвокате,  у складу са чл.5.Закона. У погледу таквих информација постоји законска претпоставка о оправданом интересу јавности да зна( чл.4. ).

Истовремено, Закон у чл. 9. и 14. прописује услове и разлоге због којих  право на слободан приступ информацијама може бити ограничено, делимично или у целости, при чему је терет доказивања на поступајућем органу, односно Школи. Школа има обавезу да у предметном случају, где и сама препознаје обавезу заштите података о личности, применом тзв. теста јавног интереса из чл. 8. Закона, „извага" претежност интереса, између права јавности да зна, на једној страни и другог могућег легитимног права или интереса (из чл. 9. и 14. Закона,)  као што је право на заштиту приватности или сигурност или друго важно добро неког лица, на другој страни.

Полазећи од тога да би приступ нпр. школским записницима извесно могао задирати у приватност ученика или њихових породица, Школа, ће ценити да ли су у конкретном случају испуњени услови за примену изузетака из тач.1-3 члана14. Закона( нпр. да се ради о појави или догађају од интереса за јавност), и ако оцени да јесу, информације ће учинити доступним тражиоцу и обрнуто. Чак и у случају да оцени да приступ документима треба дозволити, Школа је дужна да води  рачуна о заштити података о личности и у вези с тим, о примени једног од основних начела обраде о личности, о начелу сразмерности из чл.8. Законом о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон), и да не дозволи приступ оним подацима о личности у погледу којих јавност не треба да има интерес да зна, односно који претежу над правом јавности да зна, као што су подаци о националности, социјалном статусу, здравственом стању, адресни подаци и сл., тако што ће пре приступа, у документима заштити такве податке о личности.

Такође, са становишта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја,  треба имати у виду да се не може доводити у питање право јавности да зна под видом заштите приватности, ако се има у виду да увек постоји могућност анонимизације података о личности који су у документима садржани или њихове заштите прекривањем, односно издвајања осетљивих информација, у складу са чл.12. Закона о слободном приступу информацијама, који регулише  делимичан приступ информацијама.

Код поступања по захтеву за приступ информацијама, треба такође имати у виду да из појма информације од јавног значаја проистиче обавеза органа да информације које су учињене доступним тражиоцу, морају бити доступне и било ком другом потенцијалном тражиоцу, односно опште доступне за јавност, за разлику од  захтева за остваривање права у складу са Законом о заштити података о личности, у вези са обрадом сопствених података о личности, тј. тражиоца, у ком случају се приступ дозвољава само лицу на кога се подаци односе, односно његовом законском заступнику, ако је реч о малолетном лицу.

(Из одговора тражиоцу, бр.011-00-270/2012-03 од 02.04.2012.)