ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Поднеском VIII Су бр. 47/12-12 од 21.3.2014. суд је затражио од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да заузме став у погледу обима заштите података о личности у документима који се достављају сходно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, посебно у пресудама суда, а ради јединственог поступања и немогућности примене двоструких стандарда, с обзиром, како се наводи, да то није дефинисано законом.

У вези са тим, Повереник је обавестио суд о следећем:

Одлука о томе које информације из одређеног документа и у ком обиму се могу учинити доступним јавности у својству информације од јавног значаја је појединачна, у односу на конкретан случај и околности. То се односи и на информације из судских пресуда, укључујући податке о личности.

Будући да су информације о именима учесника судског поступка која су физичка лица истовремено подаци о личности, стављање на увид јавности таквих информација представља радњу обраде података о личности, која, према Закону о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12) мора да буде законита. Законитост обраде подразумева да је основ за обраду података о личности прописан у закону или да је лице дало пристанак за обраду.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) - даље ЗСПИЈЗ , је један од законских основа за обраду података о личности и у члану 14. ст.1. тач.1-3. прописује изузетке од права на приватност, а тиме и права на заштиту података о личности као елемента права на приватност.

Полазећи од наведеног, одлука суда о томе да ли имена учесника судског поступка треба учинити доступним јавности као информацију од јавног значаја, треба да буде заснована на тесту јавног интереса из члана 8. ЗСПИЈЗ, тј. на вагању интереса између права јавности да зна и заштите права на приватност или другог легитимног права и интереса из члана 9. ЗСПИЈЗ.

Најпре, када је реч о именима службених лица која учествују у поступку и чија имена су садржана у пресудама, начелан став Повереника јесте да та лица уживају мањи степен заштите приватности у односу на тзв. обичне грађане и да њихова имена треба да буду доступна јавности, будући да се ради о информацијама које су у вези са вршењем јавних функција, односно јавног посла, а не у вези са приватним животом. Основ објављивања ових информација проистиче из 14.ст.1.тачка2. ЗСПИЈЗ . Овде се мисли на имена службених лица, односно лица која врше јавну функцију, као нпр. судија, тужилаца, адвоката, вештака, судских тумача.

Када су у питању имена окривљених, приликом спровођења теста јавног интереса, у прилог објављивања тих информација могу бити релевантне чињенице да је окривљени својим понашањем допринео објављивању информације или да је та информација већ доспела у јавност или да се ради о личности од интереса за јавност или да се ради о кривичном делу/има за које се гони по службеној дужности, односно о делима чије извршење изазива велику друштвену опасност или се угрожава јавни интерес и друге чињенице које се могу подвести под изузетке из тачке 2. и 3. члана 14. ЗСПИЈЗ. При свему томе, правоснажно осуђујућа кривична пресуда је разлог више да имена окривљених буду доступна јавности.

Када су у питању имена осталих учесника у поступку, пре свега сведока, одлука суда о томе да ли те податке треба учинити доступним такође подразумева конкретну процену, као нпр. да ли само објављивање имена и презимена може идентификовати особу, а затим о којој врсти судског поступка је реч, да ли се евентуално ради о малолетном лицу или другим „рањивим" категоријама лица, да ли је поступак правоснажно окончан, постоји ли евентуална могућност утицаја на исказе других лица која нису саслушана и сл.

Оно што је суду такође познато јесте и да основ за објављивање имена окривљених може бити и други законски основ, као нпр. на основу изречене мере јавног објављивања пресуде.

Код чињења доступном јавности информација из пресуде, такође се мора водити рачуна о примени основних начела за обраду података о личности прописаних чл. 8. Закона о заштити података о личности, укључујући начело пропорционалности. Из тога проистиче чињеница да уз објављивање имена и презимена особе, не треба објављивати и друге личне податке за које не постоји правни основ или чије објављивање би представљало прекомерну обраду (адресни подаци, ЈМБГ и сл.).

У случају да не постоји интерес јавности да се имена учесника у поступку објављују, као нпр. имена странака у парничном поступку, то подразумева обавезу суда да, пре него што исту учини доступном као информацију од јавног значаја, заштити њихова имена, односно деперсонализује пресуду, при чему је неопходно штитити и оне податке о личности на основу којих би било могуће идентификовати о којој особи је реч.

Због свега напред наведеног, са становишта ЗСПИЈЗ не постоји генерални одговор на питање који се подаци штите у судским пресудама приликом поступања по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, већ то мора бити ствар процене суда за сваку конкретну ситуацију.

С тим у вези треба имати у виду да и у ситуацији када суд установи своја правила о анонимизацији података, то не сме да прејудицира односно да утиче на одлуку суда када поступа по конкретном захтеву за приступ информацијама. У вези са анонимизацијом документа може се видети Правилник Повереника, о анонимизацији података, објављен на адреси : http://www.poverenik.rs/sr/o-nama/akti-o-radu-sluzbe/aktuelni-akti/1706-pravilnik-o-anonimizaciji-podataka-o-licnosti.html

Повереник у вези са објављивањем пресуда није имао нити је могао имати другачији став, а нарочито што је, након доношења Закона о заштити података о личности, Повереник надлежан и за заштиту права поводом обраде података о личности. Његова јавна иступања о прекомерној обради података о личности односила су се на ситуације објављивања фотографија о хапшењу и других личних података одређених особа, на потребу заштите права малолетних жртава кривичних дела о којима је у средствима информисања изношено више података него што је о потребно и дозвољено и друге ситуације које се не могу поредити са предметним случајем доступности пресуде за кривична дела за ратне злочине.

Број: 011-00-00320/2014-02 од 31.3.2014.