Актуелности

Прекршајни апелациони суд је на Другој седници свих судија тог суда одржаној 01.7.2019. год. усвојио правно схватање по коме су удружења грађана, односно правна лица као тражиоци информација увек овлашћени да поднесу захтев за покретање прекршајног поступка по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и нису условљени доказивањем својства оштећеног у смислу одредбе члана 126. став 1. Закона о прекршајима.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности се у априлу; 2017. године обратио Прекршајном апелационом суду и указао на потребу уједначавања праксе прекршајних судова по питању активне легитимације тражиоца информација за подношење захтева за покретање прекршајног поступка, указујући на правни став Врховног касационог суда са седнице Грађанског одељења одржане 6.12.2016. године да је тражилац информација као оштећени увек овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка по члану 180. став 1. Закона о прекршајима, те да  се поједини прекршајни судови упркос томе обраћају Поверенику тражећи обавештење о томе да ли су тражиоци информација подносили жалбе Поверенику због повреде права на приступ информацијама од јавног значаја, иако је та чињеница, према том правном ставу, ирелевантна у погледу овлашћења тражиоца информације да у својству оштећеног поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.

Стога Повереник поздравља и оцењује јако значајним јединствен став свих судија Прекршајног апелационог суда са седнице од 01.7.2019. год. по питању активне легитимације правних лица, као оштећених у прекршајном поступку због повреде права на приступ информацијама. Повереник сматра да ће тај став значајно унапредити остваривање права на слободан приступ информацијама и довести до веће правне сигурности, јер ће се пракса прекршајних судова уједначити, будући да су прекршајни судови различито поступали у истим правним ситуацијама, а на шта је Повереник указао у својој Анализи од 21.02.2018. год, израђеној за потребе Годишњег извештаја Повереника за 2017. год.

Народна скупштина Републике Србије је 15 јула 2019. године, у пленуму усвојила Предлог закључака Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу поводом разматрања Извештаја о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2018. годину, који је Повереник поднео Народној скупштини Републике Србије дана 25 марта 2019. године.

У складу са обавезама које произилазе из Закона о заштити података о личности, Повереник је донео и објавио пети по реду подзаконски акт - Одлуку о листи врста радњи обраде података о личности за које се мора извршити процена утицаја на заштиту података о личности и тражити мишљење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности („Службени гласник РС“ број 45/2019). Претходна четири које је Повереник донео и објавио су:

На позив Венецијанске комисије, Невена Ружић, помоћница генералног секретара Повереника, говорила је на Пленарној седници (т. 18. Дневног реда) овог тела о заштити података о личности у погледу употребе друштвених мрежа током изборних процеса.

На Пленарној седници Венецијанске комисије Ружић учествовала је у својству члана Бироа Саветодавног комитета Конвенције 108 Савета Европе, а поводом прилога Извештају Венецијанске комисије о улози друштвених медија на развој демократије из перспективе заштите података. Као основа за израду овог прилога служила је Анализа националних законодавстава и судске праксе у вези са употребом интернета и друштвених мрежа током изборног процеса CDL-REF(2019)009.