Служба Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности учествовала је на округлом столу на тему „Заштита приватности у дигиталном окружењу“ који је Канцеларија Савета Европе у Београду организовала 16. и 17. марта 2026. године у Врднику. Током дводневног стручног дијалога о заштити приватности у медијима представници Службе Повереника одржали су три презентације на тему приватности, заштите података о личности и извршне праксе Повереника.

Поред Службе Повереника, догађају су присуствовале судије Врховног суда, апелационих судова у Београду и Крагујевцу, виших судова у Београду и Зрењанину, као и Основног суда у Сомбору, уз представнике Правосудне академије, Регулаторног тела за електронске медије, Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије.

Током поменутог дводневног стручног дијалога усвојени су следећи закључци:

1. Заштита права на приватност у медијима представља заједничку одговорност регулаторних, надзорних, саморегулаторних тела и професионалних актера. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), Служба Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Савет за штампу, Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС), иако имају различите мандате, деле заједнички интерес и одговорност да допринесу доследнијој заштити приватности у медијском простору.
2. У посебно осетљивим случајевима потребно је размотрити могућност заједничког или усклађеног превентивног деловања путем јавних саопштења, упозорења или подсећања на релевантне стандарде. Учесници су оценили да, у ситуацијама када постоји висок ризик од повреде приватности, нарочито у случајевима који укључују малолетнике, жртве трагедија или околности праћене интензивним медијским интересовањем, релевантни актери могу заједнички или координисано указивати на важеће стандарде заштите приватности. Наглашено је да таква комуникација треба да има превентивни и едукативни карактер, а не репресивну сврху.
3. Потребно је размотрити успостављање механизма за комуникацију између надлежних институција и професионалних удружења. Учесници су указали да би такав механизам могао да омогући благовремено обавештавање о случајевима високог ризика, размену основних информација и правовремено подсећање на правне и етичке стандарде, без прејудицирања одговорности у конкретним предметима.
4. Потребно је размотрити израду кратких заједничких смерница или протокола за поступање у случајевима високог ризика по приватност. Препозната је потреба да се, кроз међуинституционалну сарадњу, развије сажет и практично усмерен документ који би садржао основна питања релевантна за процену ризика.
5. Посебна пажња мора бити посвећена заштити приватности малолетника, жртава несрећа, насиља и других трауматичних догађаја, као и других посебно осетљивих лица и чланова њихових породица. Учесници су сагласни да је у овим ситуацијама неопходно примењивати појачани степен професионалне пажње, одговорности и обазривости, имајући у виду могуће дугорочне последице по достојанство, безбедност и добробит погођених лица.