Извор: Блиц
гост коментатор
Родољуб Шабић, Повереник за информације
Ваљда зато што се догодио истовремено са „земљотресом" који је изазван одавањем „тајне" у случају М. Ковачевића, пажњи јавности готово сасвим је промакао један догађај који ју је и те како заслуживао. Непознато лице је великом броју медија доставило више десетина „личних листова" судија Трговинског суда у Београду.
Извор: "Блиц"
Све чешће се Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности грађани обраћају ради заштите овог другог права. Последњи пример су „сукоби“ на релацији родитељи-школа, а поводом прикупљања података за „Јединствени информациони систем у основном и средњем образовању Републике Србије“. Људи не разумеју на основу чега им се одређени подаци траже и коме и у које сврхе они требају. Питају се зашто и коме требају подаци нпр. о томе да ли су они удати, неудати или разведени, које су националности, да ли раде на одређено или неодређено време и с правом, траже објашњење. „Објашњења“ која добијају су разна, али за њих често тешко прихватљива. Сигурно „најоригиналније“ ми је проследио један од родитеља - „Ако ти подаци не буду у бази дете се практично неће третирати као ученик у српском образовном систему, једноставно неће постајати!!“
Извор: Блиц
коментари
Родољуб Шабић- Повереник за информације
Наша земља се према читаности дневних новина, нажалост, налази на зачељу европске листе. Код нас тек негде око 30 одсто одраслих грађана редовно чита новине, а укупан тираж дневних новина не достиже ни милион примерака. (Грубе) процене кажу да износи тек негде око 800.000, а при томе, свиђало се то неком или не, отприлике две трећине тог тиража отпада на тзв. таблоиде. Иначе, оволика партиципација тзв. таблоида није само наша специфичност. То је некако, у свим транзиционим земљама, изгледа неминовна последица ширења простора за слободу медија, са свим негативним последицама које носи.Извор: "Блиц"
Недавним заједничким предлогом за оцену уставности Закона о електронским комуникацијама Повереник за информације и Заштитник грађана су наш Уставни суд, и иначе буквално претрпан послом, суочили са још једним задатком.
Надајмо се не претешким, јер се у основи своди на давање одговора на само једно питање. Да ли се гаранција из члана 41. Устава Србије по којој је „тајност писама и других средстава комуницирања неповредива“ а одступање од тајности дозвољено „само на основу одлуке суда“, односи и на податке о томе ко, када, како, с ким, колико дуго комуницира, или се овим подацима може приступати и без одлуке суда, на основу налога или захтева неког другог државног органа? Односно да ли су „подаци о саобраћају“ део комуникације?
