Из медија - Архива

Извор: Данас

Србија још није поступила по одлуци Комитета УН за људска права из 2005.

Добра воља и лоша пракса

Крајем октобра 2005. Комитет УН за људска права, први пут по жалби неког из Србије, а колико се сећам чак и из целе бивше Југославије, донео је одлуку којом је утврдио да је пресудом једног нашег суда повређено право на слободу изражавања зајамчено чланом 19. Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Ова одлука Комитета УН донета је у поступку који је покренуо један наш новинар поводом осуде због једног критичког, по оцени нашег суда, увредљивог текста. Одлука је за нашу државу створила обавезе да укине изречену пресуду, плати трошкове поступка и обезбеди накнаду штете.

Извор: Блиц

коментари

Родољуб Шабић повереник за информације

Како ствари стоје, информације о пројектима из оквира националног инвестиционог плана у догледно време могле би бити много доступније јавности. Наиме, из Владе Србије најављено је да ће ове информације бити објављиване на посебном сајту НИП-а. Такође је најављено да ће у наредној години, од конкурса који предстоји преко избора пројеката, до реализације средстава бити предузимане мере ради стварања претпоставки за јачу контролу овог важног државног пројекта од стране јавности. Са становишта слободе приступа информацијама, сувишно је коментарисати најављена опредељења, довољно је рећи само да их треба реализовати што пре.  

Извор: "Блиц"

гост коментатор

Родољуб Шабић  повереник за информације

Ових дана медији су писали о томе да ни један од поступака покренутих против политичких странака због кршења законске обавезе да доставе извештај о финансирању, није окончан, да су многи поступци застарели, а да ће се, сва је прилика, то догодити и са осталим. Та „вест“ јесте ружна али, заправо, није ни мало изненађујућа, будући да се свакодневно суочавамо са непокретањем или застаревањем мноштва случајева за кршење обавеза од стране људи из „власти“.

Извор: Блиц

Коментари

Родољуб Шабић повереник за информације

Ових дана, Кривично ванрасправно веће Окружног суда у Београду донело је одлуку којом је, на прави начин, стављена тачка на један, правно, заиста интересантан случај из праксе повереника за информације. Реч је о одлуци суда да заплењени део тиража књиге „Војна тајна“ врати аутору и издавачу. Када се пре три године „Војна тајна“ појавила, и садржином и тиме што је заплењена, а против аутора покренут кривични поступак, упозорила је да немамо праве одговоре на два изузетно важна питања. Прво, да ли је, након што тајне информације једном доспеју у јавност оправдано и допуштено ограничавати њихову доступност?