Из медија - Архива

Извор: Б92

После годину и по дана примене Закона о доступности информација од јавног значаја, ово је први пут да БИА има обавезу да износи у јавност податке о свом раду.

Пошто је БИА одговорила негативно на њихов прошлогодишњи захтев о подацима о броју прислушкиваних грађана, невладина организација Иницијатива младих се обратила поверенику за информације од јавног значаја, Родољубу Шабићу. Шабић је оценио да такви подаци не заслужују да буду заштићени ознаком државна тајна, и наложио је да та ознака са њих буде скинута.

Извор: „Блиц“

Добро је што се у вези с Законом о тајности података који је Народна Скупштина недавно усвојила, могу рећи две извесно добре ствари. Прва је већ само то што смо коначно добили закон који је демократском друштву неопходан. За разлику од велике већине, мање више свих, европских земаља Србија није имала закон којим би била уређена класификација тајних података, него уместо њега један невероватни конгломерат од више стотина прописа, махом превазиђених и анахроних који су „уређивали“ ову материју. Вишегодишње одржавање оваквог стања је, разуме се, имало бројне негативне последице по функционисање правног поретка, права грађана, међународни углед земље. Друга добра ствар је то, што је усвојена верзија закона знатно боља од првобитно  предложене, што су амандманима Заштитника грађана и саме Владе отклоњени неки недостаци због којих предложена верзија баш никако није могла добити пролазну оцену.

Извор: "Политика"

Однедавно је, први пут код нас, јавно доступна база података о финансирању невладиних организација новцем из државног буџета. Доступна је он-лајн, на званичној електронској презентацији Центра за развој непрофитног сектора (ЦРНПС). База обухвата све појединачне добитнике средстава из „фамозне” буџетске линије 481 – дотације НВО, износе исплаћених средстава и републичке органе који су их исплатили.

Извор: Данас

Државна ревизорска институција постоји од 2005, али само на папиру  
Лични став, Родољуб Шабић  
Баш у ово време, пре тачно годину дана, наша земља се нашла у једној заиста изузетно реткој прилици. Почетком маја 2007. на Србију је дошао ред да преузме шестомесечно председавање Савету Европе. Прилика да се председава највећој међународној организацији држава после УН, имајући у виду број њених чланица, добија се на отприлике сваких 25 година. Дакле, указује се веома ретко и зато за сваку чланицу има немали значај. А деликатан међународни положај наше земље потенцирао је значај чињенице да држава која председава Савету Европе улази у фокус међународне јавности, стиче велике шансе да афирмише сопствене предности и да отклони евентуалне негативне предрасуде о себи.